What do you think?
Rate this book
Ljepši kraj
Od Bekima Sejranovića, autora romana ‘’Nigdje, niotkuda’�, ovenčanog priznanjem “Meša Selimović�, stiže nam novi roman “Ljepši kraj�, gotovo nastavak prve priče, ponovo ispisan u autobiografskom ključu.Ove dve knjige povezuje emigrantski život junaka na relaciji Norveška, Hrvatska, Bosna, i autentičan autodestruktivni okvir iz koga on pokušava da pobegne tražeći spas u ljubavi. Sejranović piše nepatvoreno, jednostavno i sveže, sa mnogo humora, a najčešće s ironičnim odnosom prema samom sebi. Sudbine nekoliko junaka prepliću se u ovoj knjizi, u kojoj autor teskobnu sliku svog sveta gradi paralelnim pričama sa različitim vremenskim distancama i mestima zbivanja � između jedne brvnare u Bosni, podstanarske sobe u Oslu, delekih zemalja u koje njegov junak beži u potrazi za smislom � dok ga potmulo progoni duboki, gotovo prognanički osećaj nepripadanja. No, kraj je ipak lepši�
- GenresFiction
244 pages, Paperback
First published January 1, 2010
24 people are currently reading
437 people want to read
About the author
Bekim Sejranović
22books210followersBekim Sejranović rođen je 1972. u Brčkom, BiH. U Rijeci, gdje živi od 1985. godine, studirao je kroatistiku na Pedagoškom fakultetu. Od 1993. živi u Oslu i magistrirao je 1999. godine na tamošnjem Povijesno-filozofskom fakultetu. Prozu je objavljivao u Rivalu, Quorumu, Sarajevskim sveskama, Politikinom Zabavniku i još ponegde. Preveo je knjigu priča „Noć prije mračnog jutra� norveškog autora Ingvara Ambjørnsena (2000), priredio i preveo antologiju norveške kratke priče „Veliki pusti krajolik� (2001) i preveo nekoliko dela norveškog autora Frode Gryttena i Josteina Gaardera. Objavio je studiju „Modernizam u romanu Isušena kaljuža Janka Polića Kamova� (2001). Objavio romane: „Nigdje, niotkuda� i „Ljepši kraj�. Za roman „Nigdje, niotkuda� dobio je regionalnu nagradu „Meša Selimović� za najbolji roman objavljen 2008. na području Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije.
Ratings & Reviews
Friends & Following
Create a free account to discover what your friends think of this book!
Community Reviews
Displaying 1 - 30 of 47 reviews
September 16, 2018
Nekad mislim da se Bekim ispovraća na papir i to objavi kao knjigu da bih i za to pomislio "Jao, ovo je baš kao da sam ja povraćao!"
March 21, 2021
bekim sejranović, čovjek koji je od svog mahnitog i tragičnog života napravio sjajnu literaturu.
March 30, 2021
Добар је Беким. Конкретан, директан а опет, на свој начин духовит али и убједљив. У овој књизи дотиче се разних емотивних и социјалних проблематика, као што су јунакова неспособност да се везује, неповјерење у друге, страх и потреба за бјежањем, али се бави и дрогирањем и зависношћу, како својом тако и људи који га окружују. Дешавања која описује се простиру на два тотално различита мјеста и у различитим околностима(Босна и Норвешка) али начин на који писац описује њихову испреплетаност и утицај на живот главног лика је предиван.
Што се саме радње тиче, она се састоји из два временска периода која писац наизмјенично предочава. Први је прошлост, и тиче се уласка главног јунака у романтичан однос са једном старијом женом из Норвешке. Други дио је садашњост, и у њој главни јунак покушава да процесуира све што се десило и довело до драматичног завршетка те везе, и да се од тога опорави. Из тог разлога, он одлази на неку планину покрај неког оближњег села у Босни, гдје има колибу, и тамо покушава да се изолује. Како странице одмичу, главни јунак нас упознаје са стварима које су се десила на тај начин што он пише о њима у својој свесци. Међутим, док је у Босни, главном јунаку непланирано улазе у живот неки други људи, а дешавања која долазе ће, испоставиће се, промјенити и обликовати његову будућност. Та будућност је тема краја књиге, и у њој јунак у својој сцесци већ има садржај који сада жели да објави као роман. Једино што је преостало је да тој причи смисли ''љепши крај'' а самим тим га и у свом животу нађе.
Што се саме радње тиче, она се састоји из два временска периода која писац наизмјенично предочава. Први је прошлост, и тиче се уласка главног јунака у романтичан однос са једном старијом женом из Норвешке. Други дио је садашњост, и у њој главни јунак покушава да процесуира све што се десило и довело до драматичног завршетка те везе, и да се од тога опорави. Из тог разлога, он одлази на неку планину покрај неког оближњег села у Босни, гдје има колибу, и тамо покушава да се изолује. Како странице одмичу, главни јунак нас упознаје са стварима које су се десила на тај начин што он пише о њима у својој свесци. Међутим, док је у Босни, главном јунаку непланирано улазе у живот неки други људи, а дешавања која долазе ће, испоставиће се, промјенити и обликовати његову будућност. Та будућност је тема краја књиге, и у њој јунак у својој сцесци већ има садржај који сада жели да објави као роман. Једино што је преостало је да тој причи смисли ''љепши крај'' а самим тим га и у свом животу нађе.
July 27, 2012
Nisam bila sigurna šta da napišem o ovoj knjizi ili koliki rating da joj dam (da, moj rejting je od općeg interesa svima, nema šta), ali evo: 5 stars za brutalnu iskrenost (na momente sam osjećala pravu mučninu čitajući) i za ljepši kraj koji mi je bio prijeko potreban na kraju ovako nečega.
Naravno, slijedi period razmišljanja o svemu pročitanome, gdje će se sve sleći i gdje ću oformiti neko konkretnije mišljenje o knjizi, ali za sada mogu našvrljat' sljedeće: Gunk-Gunkonja, Gunk-Gunkonja, Gunk-Gunkonja-GUNKONJAAAAA! (u melodiji Baltazara, naravno).
Naravno, slijedi period razmišljanja o svemu pročitanome, gdje će se sve sleći i gdje ću oformiti neko konkretnije mišljenje o knjizi, ali za sada mogu našvrljat' sljedeće: Gunk-Gunkonja, Gunk-Gunkonja, Gunk-Gunkonja-GUNKONJAAAAA! (u melodiji Baltazara, naravno).
September 5, 2020
Ova godina baš nije bila naklonjena mom čitanju. Nadam se da sa vama nije sličan slučaj. Nakon iznenadne smrti Bekima Sejranovića, odlučila sam da pročitam sve njegovo što nađem, a što sam propustila i Ljepši kraj me je definitivno izvukao iz čitalačke letargije u koju sam upala. I dalje ostajem pri stavu da je Bekim pisao vrlo neposredno i punokrvno, ne štedeći se nimalo i zaista je izuzetan pripovedač i velika je šteta za književnost što nas je rano napustio.
March 2, 2022
Meni Bekim uvijek dođe u bojama Munkove slike, ali sa nama bliskim toplim elementima � vjerovatno zbog relacije na kojoj se njegova djela kreću. Uz povremene izlete, tek da se on sam, a i mi uz njega, uvjerimo kako �... bol je tu. Na nju se uvijek možeš osloniti.�
Ljepši kraj se dijeli na dvije epizode; jedna živi kroz Oslo, dok drugu obasjava crveno svjetlo parafinske lampe u kolibi u bosanskom selu. U obje, junak nosi sebe kroz tjeskobe, nesigurnosti, strahove, sjećanja, a onda ova sivkasta družina složno nosi njega, pomognuta spektrom pomagala kojima se junak ne ponosi, ali o svemu nam otvoreno priča, prepričavajući recimo i cijelu epizodu sa psihološkinjom i zloupotrebom ljekova za ADHD. Tako sam i ja zauvijek navučena: na stvarnu stvarnost i ogoljenost, bez glume da je nešto bolje ili gore, nego je jednostavno tako � život kakav mu se desio, on takav kakav se probudio, dobar, loš, smiješan, najgori, pijan, gladan.
Standardno volim Bekimovu kratku rečenicu, a volim je još više kad na 12. strani junak pomisli kako bi bilo najbolje da se avion sruši u Alpima, jer su mi se previše puta desili takvi dani. Volim kako vlada motivom usamljenosti, kako neusiljeni humor iskoristi umjesto krika čemera i nemoći � kao što na broju 152 kaže „Kad si usamljen, drago ti je čak i kad ugaziš u pseće govno� jer ko živi s mačkama, zna o čemu čovjek priča. (... Iako ne voli mačke, njemu opraštam.)
Komplikovane relacije, život i smrt, kukavičluk, gori i ljepši krajevi � svega ima.
Napomena: krenite sa Nigdje, niotkuda i završite krug sa Tvoj sin Huckleberry Finn, ova prva mi na profilu fali da ispoštujem redoslijed jer je izgleda pošla kao story, pošto sam jako organizovana i sve planiram. Neka ide naopako, svakako mi je sve naopako /ali sam dobrodušna.
Uglavnom, čitajte.❤️
Ljepši kraj se dijeli na dvije epizode; jedna živi kroz Oslo, dok drugu obasjava crveno svjetlo parafinske lampe u kolibi u bosanskom selu. U obje, junak nosi sebe kroz tjeskobe, nesigurnosti, strahove, sjećanja, a onda ova sivkasta družina složno nosi njega, pomognuta spektrom pomagala kojima se junak ne ponosi, ali o svemu nam otvoreno priča, prepričavajući recimo i cijelu epizodu sa psihološkinjom i zloupotrebom ljekova za ADHD. Tako sam i ja zauvijek navučena: na stvarnu stvarnost i ogoljenost, bez glume da je nešto bolje ili gore, nego je jednostavno tako � život kakav mu se desio, on takav kakav se probudio, dobar, loš, smiješan, najgori, pijan, gladan.
Standardno volim Bekimovu kratku rečenicu, a volim je još više kad na 12. strani junak pomisli kako bi bilo najbolje da se avion sruši u Alpima, jer su mi se previše puta desili takvi dani. Volim kako vlada motivom usamljenosti, kako neusiljeni humor iskoristi umjesto krika čemera i nemoći � kao što na broju 152 kaže „Kad si usamljen, drago ti je čak i kad ugaziš u pseće govno� jer ko živi s mačkama, zna o čemu čovjek priča. (... Iako ne voli mačke, njemu opraštam.)
Komplikovane relacije, život i smrt, kukavičluk, gori i ljepši krajevi � svega ima.
Napomena: krenite sa Nigdje, niotkuda i završite krug sa Tvoj sin Huckleberry Finn, ova prva mi na profilu fali da ispoštujem redoslijed jer je izgleda pošla kao story, pošto sam jako organizovana i sve planiram. Neka ide naopako, svakako mi je sve naopako /ali sam dobrodušna.
Uglavnom, čitajte.❤️
January 18, 2015
Nećete vjerovati kako se moja ocjena s početka do kraja romana povećavala!Skoro pa bih mu dala i peticu zbog neke čudnovate opijenosti ovom prozom.
Bekim Sejranović je meni, gotovo ,nepoznat pisac i ovo je prvo što čitam od njega.
Priznajem da sam za njega prvi put čula u nekom ženskom časopisu, u kojem ga je intervjuirala Jelena Veljača.Kažu da je on jedan od najzodnijih balkanskih pisaca (oh!),pa onda kažu da se školovao,studirao u mojoj Rijeci,a danas djelomično živi na jednom hrvatskom otoku (koja koincidencija s mojom malenkosti!)..a da ne spominjem da je i moj vršnjak :-)..
Eto, i tako na ovogodišnjem Interliberu,upravo ova knjiga završi u mojoj košarici.Priznajem da sam potpuno krivo pretpostavljala temu romana,nasumično (gurajući se s ljudima) izabravši neki odlomak u sredini knjige.. da ga,na brzinu, procijenim."Ohlađenje" je došlo vrlo brzo,na samom početku romana.
Dakle,uopće nije bilo riječi o nekom idiličnom životu u Norveškoj i zabavnim skijaškim danima (kako sam zamislila).Ovo je teška i mučna priča o samačkom životu čovjeka bez ikakvog cilja,a odvija se na relaciji Oslo i neka neimenovana bosanska selendara.
Tip je slika i prilika muškarca "izgubljene generacije",da preciziram,konfuznog lijenog balkančine koji misli samo na svoju ugodu.Životari,drogira se i opija do besvijesti zbog,čini se,čiste ispraznosti njegova života.Često bježi u Bosnu,u staru kolibu njegova djeda,gdje pokušava svoje misli i život dovesti u red.Naravno da je za današnje poimanje socijalnih prilika prilično iritantno njegovo ljenčarenje i trošenje novca na droge i alkohol.No,naš dečko živi u Norveškoj,gdje je prilično lako naći posao,a čini se da je i lako prihvatljiv ovakav stil života.Eto,tu ne bi dobio više od dvije zvjezdice.Jednostavno mi je bio odvratan,prljav i glup.Budući je imao posao na fakultetu,da se iščitati da ima visoko obrazovanje i samo mu malo treba do idiličnog norveškog života..žena,posao,skijanje vikendom..I što je sad njemu?Zašto je tako destruktivan?Očito je da mu fali žena-obitelj,a on uporno od toga bježi,ni sam neznajući što hoće..E,ovdje se ocjena romana povećava jer,priznajem,već sam postala ovisna o njegovim..nazovi..dogodovštinama...I tako on bježi,dok ga u Bosni ne "uhvati" neki rođak i natjera da oženi njegovu sestru i odvede je u Norvešku.Njegov život dobiva neki smisao,dijete je na putu a njegova "lažna" supruga Alma,iako vrlo mlada,čvrsto ga drži na pravom putu.I tako je naš lik,pišući u kolibici svoje memoare,ispunjene opijatima,strahovima,razočaranjima,neuspjelim ljubavnim vezama i gubitkom bliske osobe, sastavio zanimljiv materijal za dobar roman.I naravno,pas Gunko nije slučajno ovdje.Osim što mu je pokazivao bezuvjetnu ljubav i prijateljstvo u njegovim konfuznim danima,on je ona točka na "i"..koja zaokružuje pojam normalnog,sređenog čovjeka...posao,žena,dijete,pas..obiteljska slika.
Svakako ću pročitati i ostale Sejranovićeve romane "Sandale" i "Nigdje,niotkuda"!
Bekim Sejranović je meni, gotovo ,nepoznat pisac i ovo je prvo što čitam od njega.
Priznajem da sam za njega prvi put čula u nekom ženskom časopisu, u kojem ga je intervjuirala Jelena Veljača.Kažu da je on jedan od najzodnijih balkanskih pisaca (oh!),pa onda kažu da se školovao,studirao u mojoj Rijeci,a danas djelomično živi na jednom hrvatskom otoku (koja koincidencija s mojom malenkosti!)..a da ne spominjem da je i moj vršnjak :-)..
Eto, i tako na ovogodišnjem Interliberu,upravo ova knjiga završi u mojoj košarici.Priznajem da sam potpuno krivo pretpostavljala temu romana,nasumično (gurajući se s ljudima) izabravši neki odlomak u sredini knjige.. da ga,na brzinu, procijenim."Ohlađenje" je došlo vrlo brzo,na samom početku romana.
Dakle,uopće nije bilo riječi o nekom idiličnom životu u Norveškoj i zabavnim skijaškim danima (kako sam zamislila).Ovo je teška i mučna priča o samačkom životu čovjeka bez ikakvog cilja,a odvija se na relaciji Oslo i neka neimenovana bosanska selendara.
Tip je slika i prilika muškarca "izgubljene generacije",da preciziram,konfuznog lijenog balkančine koji misli samo na svoju ugodu.Životari,drogira se i opija do besvijesti zbog,čini se,čiste ispraznosti njegova života.Često bježi u Bosnu,u staru kolibu njegova djeda,gdje pokušava svoje misli i život dovesti u red.Naravno da je za današnje poimanje socijalnih prilika prilično iritantno njegovo ljenčarenje i trošenje novca na droge i alkohol.No,naš dečko živi u Norveškoj,gdje je prilično lako naći posao,a čini se da je i lako prihvatljiv ovakav stil života.Eto,tu ne bi dobio više od dvije zvjezdice.Jednostavno mi je bio odvratan,prljav i glup.Budući je imao posao na fakultetu,da se iščitati da ima visoko obrazovanje i samo mu malo treba do idiličnog norveškog života..žena,posao,skijanje vikendom..I što je sad njemu?Zašto je tako destruktivan?Očito je da mu fali žena-obitelj,a on uporno od toga bježi,ni sam neznajući što hoće..E,ovdje se ocjena romana povećava jer,priznajem,već sam postala ovisna o njegovim..nazovi..dogodovštinama...I tako on bježi,dok ga u Bosni ne "uhvati" neki rođak i natjera da oženi njegovu sestru i odvede je u Norvešku.Njegov život dobiva neki smisao,dijete je na putu a njegova "lažna" supruga Alma,iako vrlo mlada,čvrsto ga drži na pravom putu.I tako je naš lik,pišući u kolibici svoje memoare,ispunjene opijatima,strahovima,razočaranjima,neuspjelim ljubavnim vezama i gubitkom bliske osobe, sastavio zanimljiv materijal za dobar roman.I naravno,pas Gunko nije slučajno ovdje.Osim što mu je pokazivao bezuvjetnu ljubav i prijateljstvo u njegovim konfuznim danima,on je ona točka na "i"..koja zaokružuje pojam normalnog,sređenog čovjeka...posao,žena,dijete,pas..obiteljska slika.
Svakako ću pročitati i ostale Sejranovićeve romane "Sandale" i "Nigdje,niotkuda"!
April 2, 2023
Mislim da sam sada sve glavno od Bekima pročitao. Početak knjige mi je zaličio na druge (sve njegove knjige možete shvatiti kao jednu autobiografiju u kontinuitetu, samo se svaka bavi različitim periodima njegovog života a donekle se i preklapaju) i nisam bio siguran da li sam raspoložen 'za još toga', ali me je vrlo brzo opet uvukao i - Uh! Skoro do suza. Kraj zaista jako tužan, ali ostavlja optimizma.
Bekim! ❤️
Bekim! ❤️
August 13, 2020
Vratio sam se u kolibu, motao džointove, jeo burek i baklavu i listao svoju bilježnicu. To da se Cathrinin i moj komad ljubavi potrošio postalo je očito nakon njezina povratka iz Makedonije, ali prekinuti još nismo mogli. Trebalo nam je još nesporazuma, svađa, nepovjerenja, uvredljivih riječi, laži, a i preljub bi dobro došao. No, kao što se istinski uživa u uzlaznoj fazi ljubavne veze, mora se iskreno patiti i u silaznoj.
December 9, 2021
Naprosto sam dirnut i oduševljen načinom pisanja i sadržajem koji je ispunjen situacijama prepunim raznim osjećajima. Isto tako, pisanje na bosanskom jeziku je za mene vrlo simpatično te mi je pojačalo dojam komunikacije među likovima.
Sa zadovoljstvom sam čitao svaku stranicu ovog romana, a zasigurno ću i ostale Bekimove romane.
The pleasure was mine.�
Sa zadovoljstvom sam čitao svaku stranicu ovog romana, a zasigurno ću i ostale Bekimove romane.
The pleasure was mine.�
November 24, 2023
,,Psi na lancu postanu zvijeri. Kao i ljudi, uostalom. Ljudi koji vezu pse zapravo su sami vezani. Vezan ja, vezan pas, vezana zena, djeca, selo, vezani citavi gradovi, narodi, zemlje. Citav je svijet u lancu’�
May 15, 2023
ljudi čitajte Bekima
August 21, 2013
Priča je to o čovjeku koji proživljava život ispitujući se i razmišljajući o proteklom vremenu na neki samo njemu specifičan način. Roman je to o čovjeku koji živi na relaciji Bosna- Norveška, traži se kroz dramu koja se odvija u Norveškoj, a pronalazi se kroz tragikomične situacije u maloj kolibi u provincijskoj zabiti u Bosni, koju mu je ostavio njegov djed. On nije samo lik koji prihvaća prošlost, preispitujući se i razmišljajući o svojoj vezi sa Cathrine, ženom koja je na neki način obilježila njegovu prošlost, ali i sadašnjost. I baš u tom lutanju kroz vrijeme, glavni junak piše događaje u bilježnicu i to i s jedne i s druge strane. Na jednoj strani tako vidimo njegovu prošlost , njegovu želju za avnturizmom , lutanja ,traženja poslova i vječno šmrkanje lakih droga, a na drugoj njegovu sadašnjost koja se događa u Bosni i želju za odmorom od drame koja mu se desila u Norveškoj. Ne mogu reći da sam o ovom tipu imala neko mišljenje. Tek kada sam pročitala roman do kraja, skupila sam kamenčiće u mozaik da bih rekla da on i nije tako loš bez obzira na njegove egzibicije sa ženama, nezadovoljstvo životom i željom da se smiri i odmori od svega. Likovi iz njegove prošlosti ne daju mu mira i upravo mu oni pomažu da na neki način sazrije i osjeća se zrelijim , a možda i odgovornijim ... To je moje viđenje. Premda me je glavni junak dosta živcirao, zbog nekih njegovih postupaka, tako da definitivno nije moj tip. Moram pohvaliti rečenice, koje su kod Sejramovića vrlo dobro pisane, lagane i jezgrovite, u kojima možeš naći balkanski smisao za humor,a sve se to svodi na to da je „lagan� za čitanje. Sama knjiga mi je bila vrlo interesantna, ali nitko meni nije kriv što mi se tip nije svidio. Tek na kraju , kada sam pročitala zadnju rečenicu, dala sam mu šansu. To znači da lik nije onaj koji te osvaja na „prvu�, već postepeno , nekim njegovim riječima i postupcima. I sam kraj romana nije tipično sretan kraj, već samo ljepši koji bi možda mogao biti i bolji, ali ovo nije bajka. Prema tome ovo je ipak realan ljepši kraj. Meni je bio dobar. A kakav će vama biti, prosudite sami!
June 17, 2023
Nemojte me krivo shvatiti, Ljepši kraj je dobar roman, ali mi nije bolji od Nigdje, niotkuda (iako zapravo ne bih trebala raditi usporedbe), možda zato što se u njemu bavi životom od ranog djetinjstva, opisujući obitelj i odrastanje, dok je u Ljepšem kraju radnja polaganija, mirnija, sporija, konačna. Stranice su mi bile teške, pune melankolije i ravnodušnosti. Jednostavno nisam mogla ući u radnju, iako sam znala da od Bekima ne mogu očekivati užurbane zaplete i neočekivane vrhunce. Znala sam u što ulazim, no cijelo sam vrijeme priželjkivala tu zaljubljenost u pisanje koju sam osjetila čitajući Nigdje, niotkuda.
Imamo li svi pravo na ljepši kraj?
Grickajmo knjige zajedno!
June 2, 2020
I heard of Bekim Sejramović when a friend of mine, who knew him, told me he died. He also said that he was a good writer, so I went straight to the library and borrowed this book. Like it says on the back; he really masterfully paints Norway and Bosnian melancholy, their doomy souls and is also a great portrait of a wounded person. I enjoyed it a lot.
October 12, 2012
"Ujutro se nisam ni sjećao da sam se bio napio. Odmah sam izašao popišati se s verande, kao i svakog jutra. Tog jutra pak na putu dotamo ugazim u Gunkino govance. Psujem i smijem se. Kad si usamljen, drago ti je čak i kad ugaziš u pseće govno."
December 25, 2021
Ma Bekim je uvijek dobar. Ne znam što ranije je nisam uzela da pročitam, umjesto što na polici stoji
Ali uvijek dramatičan, malo tragičan i simpatičan.
Ali uvijek dramatičan, malo tragičan i simpatičan.
March 21, 2024
Da je Bukovski iz Bosne
July 29, 2021
Јако необична књига, оригиналан стил, сада на жалост већ покојног писца!
Веома искрено описује своје емоције, то "незадовољство самим собом и остатком свијета! Било је то заправо трагикомично. Када бих био у Норвешкој, све би ми ишло на живце: норвешка музика и музичари, књижевност и писци..." и завршава, у том набрајања "а о ногомету и политици да и не говорим".
"Истодобно све што је имло везе са Балканом било је као измишљено: људи су непосредни, топли, бунтовни, нема те норвешке овчје послушности, не спутава те паукова мрежа закона, влада јавашлук ...."
"Но, како то већ бива, увијек се нешто догоди, наизглед глупост, ситница, али покрене цијелу лавину догађаја."
"Сједио сам на тросједу, пијуцкао пиво и гледао новогодишњи програм на телевизији који се није мијењао од времена када сам био дјечак (Хаххххааааа). Ред народне или забавне глазбе, ред јефтиних пошалица, ред новогодишњих жеља неке познате њушке".
Веома искрено описује своје емоције, то "незадовољство самим собом и остатком свијета! Било је то заправо трагикомично. Када бих био у Норвешкој, све би ми ишло на живце: норвешка музика и музичари, књижевност и писци..." и завршава, у том набрајања "а о ногомету и политици да и не говорим".
"Истодобно све што је имло везе са Балканом било је као измишљено: људи су непосредни, топли, бунтовни, нема те норвешке овчје послушности, не спутава те паукова мрежа закона, влада јавашлук ...."
"Но, како то већ бива, увијек се нешто догоди, наизглед глупост, ситница, али покрене цијелу лавину догађаја."
"Сједио сам на тросједу, пијуцкао пиво и гледао новогодишњи програм на телевизији који се није мијењао од времена када сам био дјечак (Хаххххааааа). Ред народне или забавне глазбе, ред јефтиних пошалица, ред новогодишњих жеља неке познате њушке".
November 29, 2021
5/5. Evropa, ki se vedno bolj naslaja in naslanja na svoje preživete mite, pozablja, da je eno izmed temeljnih del Homerjeva Odiseja pravzaprav knjiga o migacijah. Bekim je bosanski Odisej, le da svoje premike jemlje povsem za mali mimogrede. Mimogrede je lektor na univerzi, poštar po ulicah Osla, vrtnar na mestnem pokopališču...
August 16, 2024
Bekim mi uvijek vrati volju za čitanjem..
Svaka rečenica mu je na mjestu. Predivno
Svaka rečenica mu je na mjestu. Predivno
September 13, 2021
Odavno u ruke nisam uzela dzćg pisca. Čitati ovak roman je kao da čitam Bekimov privatni dnevnik. Bez ikakve zadrške priča o se bi i o onome što je proživio. Ne mogu procijeniti koliko je sve to istina ili nadodano, ali jednostavno te vuče da čitaš.
November 4, 2021
Kada čitam njegove knjige, imam osjećaj da čitam osobu koju jako dobro poznajem. Bekim je kao prijatelj. Uvukao mi se pod kožu. Njegova vječita potraga za domom me pogađa do suza. Prošle godine sam ga prvi put čitala i nakon toga više ništa nije bilo isto. "Ljepši kraj" me je potresla i u potpunosti obuzela. Jedna od životnih misija će mi biti da preporučujem Bekimove knjige 😊
November 16, 2023
You have to love this book, like others Bekim writes honestly about his life and things that happend to him. Too bad he had to leave so young
October 8, 2017
iako ne tako sjajan kao ''Nigdje niotkuda'', ipak odličan roman. na početku mi nije izgledalo tako, ali onda me uvuklo. priče o sjebanim ljudima u Bosni koji se pokušavaju snaći nakon rata, neki su postali vehabije (nakon dolaska vehabija u selo napušteno od Karavlaha), neki glume da su vehabije, a neki pokušavaju od svega toga pobeći, dobiti azil u Norveškoj, a Norveška je opet puna svojih sjebanih priča i bolesti...
September 26, 2020
Isprepletenost radnji, način pripovedanja, usamljenost kao lajt motiv, necenzurisanje i još mnogo toga su mi bili odlični, kao i sam kraj knjige. Likovi fino razvijeni i svaki bi se mogao temeljno analizirati.
Način (prvi način za kojim Bekim poseže) na koji su žene opisivane, i ta nenormalna požuda za njihovim “mesom� mi je smetala i posle nekog vremena mi je postala dosadna.
Način (prvi način za kojim Bekim poseže) na koji su žene opisivane, i ta nenormalna požuda za njihovim “mesom� mi je smetala i posle nekog vremena mi je postala dosadna.
January 8, 2021
Iako mi je najlošija u trilogiji, ipak ima peticu od mene jer me ovaj Bekim vazda iznenadi koliko brutalan možeš biti prema sebi, drugima, životu, a opet da te drugi vole, razumiju, suosjećaju... Valjda Bekim budi u ljudima i ono najodvratnije i ono najljepše..i svi se nalazimo u njegovim traženjima, u besmislu...
Displaying 1 - 30 of 47 reviews
Can't find what you're looking for?
Get help and learn more about the design.