Щоп’ятниц� Джелал Плевляк сідає у свою чоргу «волґу» і їде зі Спліта в Ливно, щоб помолитися в мечеті. П’ятнадцят� років він щотижня їздить цією дорогою туди й назад, думає, що знає на ній кожен поворот і кожне дерево, аж поки на кордоні Хорватії й Боснії його не зупиняє раптовий снігопад і пробите колесо. У які двері постукати по допомогу � християнські чи мусульманські? Від цього рішення залежить його подальше життя, і без того багате на пригоди. Це історія про болючу самотність людини, про віру і втрату; роман про автомобіль і його водія, який у соціалістичній Юґославії вірить в Аллаха так само щиро, як у комуністичні ідеали. Написана як детектив, «Волґа, Волґа» виходить далеко поза межі цього жанру, вкотре доводячи, що Єрґович уміє зазирнути в найглибші закамарки людської психіки і душі.
Miljenko Jergović is a Bosnian prose writer. Jergović currently lives and works in Zagreb, Croatia.
Jergović has established himself as a writer in both Bosnia and Herzegovina and Croatia, and his stories and novels have been translated into more than 20 languages. Critics have acclaimed his capability to turn every topic into a story without changing it at all, hence preserving its internal logic.
His more acclaimed works include his debut Opservatorija Varšava (Warsaw Observatory, 1988); Hauzmajstor Šulc (Schultz the Repairman, 2000), both collections of poetry; a collection of short stories Sarajevski marlboro (Sarajevo Marlboro, 1994); the novels Mama Leone and Dvori od oraha ("The Mansion in Walnut," 2003; and the drama Kažeš, anđeo (You Say It's an Angel, 2000). Jergović is also a journalist and has published a collection of his articles in the acclaimed Historijska čitanka (A Reader in History, 1996).
His most recent work, Rabija i sedam meleka (Rabija and the Seven Angels), became a bestseller in Bosnia and Herezgovina only few days after it was published.
Dzelal Pljevlak es el hombre más solitario del mundo. Todos los viernes, con su auto Volga recorre el camino desde su lugar de trabajo en Split (Croacia) hasta Livno (Bosnia), para rezar en la mezquita en búsqueda de una Fe que lo salve de una vida de dolor, y le brinde sentido a su destino. Ha tenido un amigo; tal vez el camino le presente alguno más. Tal vez en su destino pueda compensar en parte todo lo que perdió, algo que lo redima, aunque sea a través del sacrificio. Una muy buena novela que recorre, como un trasfondo, la historia de Yugoslavia entre 1970 y 1991. PD: El personaje de Dzelal merece estar entre los grandes personajes de la literatura. Me ha atrapado tanto que en mis intentos de avanzar con otras lecturas, vuelvo a encontrarme pensando en él. Me he rendido, y he preferido comenzar a releer la novela; tiene tanta riqueza que se hace difícil incluir toda su magnitud en una reseña.
Nek ne bude osobe na nasim prostorima koja nije procitala ovo remek djelo. Hvala Jerga sto postojis i sto nam dajes nadu za buducu knjizevnost nasih prostora. 🔝🔝🔝🔝🔝🔝🔝🔝🔝🔝🔝🔝🔝🔝🔝
Анатоція говорить, що історія написана як детектив. Якщо чесно, то я це помітив хіба після половини книги, бо першу частину не розумів для чого і про що ця історія. Тим більше все ускладнене формою тексту: суцільні полотна діалогів, переходу між подіями, днями та людьми. В одному абзаці головний герой їде в автобусі, в другому � розказується про водія цього автобуса, а в третьому вже оголошується склад футбольних команд, що лунає з радіо в цьому ж автобусі
От в таких закрутах Єрґович показує історію життя самотнього Джелала Плевляка, яка в кінці обернулась для мене навіть деяким шоком. А в одному моменті взагалі захотілось закрити очі, щоб то не читати 😬🫣
Текст дуже мелодійний та меланхолічний, місцями депресивний та філософський, яким я й уявляю Балкани. До речі, це не про Югославію, як я думав спочатку, вона тут радше як декорація, в якій ми більше розуміємо регіон та настрій героїв
Samo što se vas dvojica nećete sresti, jer će i tvoja duša biti u svoj život zagledana
Divno ispričana životna priča čovjeka, zatočenika svojih misli, koji proganjan maglovitim fragmentima prošlosti u nadi da im može pobjeći, kao molitvu ponavlja ono u šta je jedino i siguran. Knjiga je podijeljena na tri dijela, daje više nego zanimljivu dimenziju i nudi tri različite perspektive priče. Radnja teče i klupko se polako razmotava i donosi neočekivane događaje, skrivena rezenovanja i motiva. Lako čitljiva, inspirativna i protkana prizvukom apsurda (bar je moj utisak takav) Volga, Volga je jedno vrijedno djelo moderne književnsti ovih prostora koje zaslužuje više pažnje i svakako, topla preporuka.
Це просто неперевершена книга! Перевертала в мені все, поки я її читала. Стільки чула чудових відгуків про автора, але він перевершив всі мої сподівання. Справді типовий! Тепер хочеться перечитати всі його книги.
Ricostruendola da pezzi sparsi, Jergović racconta la storia di Dželal Pljevljak, un uomo qualunque, cittadino dell'ex Jugoslavia, che a seguito di un paio di interferenze pesanti nella sua tranquilla esistenza si pone al centro dell'attenzione, protagonista suo malgrado. Il ruolo di coprotagonista è ricoperto a buon diritto dalla sua automobile, una Volga di fabbricazione sovietica, mentre lo scenario è - appunto - quello di una Jugoslavia molto eterogenea, sempre più instabile, prossima alla guerra interna e alla dissoluzione degli anni '90. Presa a settori, la scrittura di Jergović - che è anche poeta - è splendida, mentre la costruzione generale del romanzo è piuttosto complessa, con salti temporali frequenti e persistenza di termini slavi (da addebitare alla traduttrice), il tutto in un'atmosfera balcanica molto complicata di suo. Comunque, seppure a tratti faticosa, una bella lettura.
,,Ovo je vrhunac, od ovoga sigurno bolje ne postoji’�, pomislim za svaku Jergovićevu knjigu koju pročitam, a zatim svaki sledeći put kad uzmem da čitam neki njegov drugi roman, zbirku priča ili pesama, on me demantuje. Remek-delo.
дуже хороша книга, яка на початку прикидається трошки інакшою. дочекайтеся другої частини, і все стане набагато цікавіше) для мене пік історії стався там.
зооовсім трошки чогось-таки не вистачило наприкінці, але і ладно. усе одно це було класне читання, і фінал теж хороший.
стиль письма Єрґовича для мене тут � окрема насолода.
,, Името ми е Џелал Пљевљак. Триесет и пет години работам како цивилно лице во војската ".
Правецот на движење е познат, но ќе има и скршнување од патот. Е тоа скршнување ќе биде запаметено, ќе Ви ја растрепери душата, ќе пробате да дишете нормално како и претходно, но повеќе нема да биде исто. Таму е одговорот на сите прашања кој ќе му натежнуваат на Џелал. А Миленко, тивко, бешумно, како читано на увце ќе Ви ги најави и тогаш ништо повеќе нема да биде исто.
Секојдневно го поминува истиот пат и се мисли дека му е познато, совршено вклопено во неговиот несовршен живот.
Но, дали постои совршен живот? Дали има човек кој не носи тежина на својата снага?
Полека, но сигурно, јасно е, дека сите се подвиткуваме од сопствената ,, тежина ".
Пензионерските денови се ближат, но Џелал не сака ни да помисли на нив. Потребна му е секојдневната мршута, за да знае дека е сеуште тука, дека сепак има капка надеж додека не биде пронајдено телото на најсаканата.
Едно ужасно снежно невреме ќе ја промени неговата петочна релација, кога се мисли дека му е познато, а сепак има надеж и во тоа непознатото. Селото Фатуми е местото каде се ќе стане познато, дури и непознатото. Блискоста која ќе ја оствари со непознатото семејство, кој ширум ќе му ја отварат вратата од својот дом во таа бура, а Џелал ќе ја отвори вратата на своето срце и својата верба.
Сепак со причина постоиме на оваа Земја, не сме осамени, има некој и за нас,а длабоко во нас сакаме да останиме така осамени и строго да се придржуваме по нашиот правец на движење.
Сплит - Ливно и некаде помеѓу, селото Фатуми ❤️
Заборавив на Волгата, па да таа е главниот виновник за трите етапи во животот на Џелал. Купувањето на истата, патот кој го поминува со неа и патот каде конечно ќе застане.
Поминува одреден период, се е веќе заборавено, но еден новинар ќе се потсети на случувањата и ќе ја започне својата потрага по вистината.
Колку многу сме малечки, но сепак толку многу големи кога нашите дела се вредни за спомнување. ❤️