Nekad život obiđe pun krug. U početku smo sve dalje i dalje od željenog ishoda, deluje da se sve raspada, onda odustanemo, pa nastavimo na jedvite jadNekad život obiđe pun krug. U početku smo sve dalje i dalje od željenog ishoda, deluje da se sve raspada, onda odustanemo, pa nastavimo na jedvite jade... tek da bismo shvatili da se približavamo nečemu što je prethodnih meseci delovalo kao nedostižno.
Mart 2024, ja kao zakleta dugogodišnja single lady (i rešena da ostanem sama zauvek, jer želim beskompromisno da nastavim sa svojim lutanjima i istraživanjima) prelazim kilometre i kilometre u tajnosti, samo da bih provela vreme sa jednim momkom iz Kornvola koga sam nakratko upoznala u vozu u januaru (štopericom precizno, pričali smo uživo svega 24min i posle krenuli da se dopisujemo). Boravak u Kornvolu, za koji je znala samo sestra jer sam propisano slagala sve oko sebe, gde smo plivali u moru na 9C, vozili dvosed-bicikl po kiši, spavali u prikolici u šumi (pet dana se nisam propisano okupala, kakva romant'ka), grejali se oko logorske vatre, i gde sam se zaljubila preko ušiju. U jednom trenutku, dok sam gledala stariji bračni par kako pije čaj u bašti njihove kamene kuće (zastali smo da ih pitamo za pravac), dobila sam neku vrstu vizije gde se budim jednog subotnjeg, oblačnog jutra, ja sam u hladnjikavoj kuhinji, ali - nisam sama. Neko drugi se meškolji u polusnu u spavaćoj sobi i dolazi u kuhinju (ne vidim tačno kako izgleda). Tad sam po prvi put shvatila, hej, biti sa nekim i nije toliko strašno, čak, moglo bi biti baš lepo!
Priča sa tim momkom se završila na vrlo težak način, ja sam po prvi put patila od slomljenog srca sa svojih svežih tridesetak godina (ja zaista nisam znala da to može toliko da boli, čak ni medicinski nisam uspevala da objasnim kako dolazi do tog osećaja cepanja, razaranja u grudnom košu, da li to vagalni nerv pravi cirkus), krajem maja sam otišla sama u Crnu Goru (trebalo je zajedno da idemo) i tamo sam plakala plivajući u moru, tako da ako je salinitet ovog leta bio nešto niži, mora da je zbog mene.
U martu 2025, ja se budim tokom subotnjih oblačnih jutara pored nekog ko me voli i koga volim. Taj neko mi je poklonio ovu knjigu sa posvetom da ne može da veruje koliko je srećan i zahvalan što smo se upoznali. "Nekad iz velike patnje proiziđe veliko dobro. U svakom slučaju, patnja je lakša uz tebe. Uvek ću biti tu ako sam ti potreban".
U ovoj knjizi, prvencu tada pedesetogodišnje Rejnor Vin (koja inače nije bila spisateljica, oseti se po načinu pisanja), ona opisuje iznenadno beskućništvo posle dijagnoze neizlečivog neurodegenartivnog oboljenja njenog supruga Mota (kortikobazalne degenaracije), gde ovaj bračni par odlučuje da uprkos preporukama neurologa, proda sve što im je ostalo, kupi polovni šator i rančeve, i krene da... hoda po obali jugo-zapadne Engleske. Od rodnog Velsa do Kornvola. Bez ikakvog plana, ni pripreme. Sa svega nekoliko funti dnevno, bez perspektive budućeg smeštaja. Dosta često bi mi se srce stegnulo, pogotovo tokom opisa kada žive na jednoj čokoladici dnevno, u kafićima traže samo besplatnu toplu vodu da bi zatim ipak popili čaj iz izvetrenih kesica koje nose sa sobom, Motovih neuropatskih bolova, iznenadnih kiša i vlage (potvrđujem, u Kornvolu se veš ne osuši ni posle četiri dana landaranja). A u isto vreme, susreti sa drugim pešacima, posmatranje prirode, i osećaj da su sve snažniji i snažniji. Život koji je krenuo drugom brzinom. I novonađena sloboda, redefinicija sebe kao beskućnika. Osećaj griže savesti zbog gubitka doma koji im je bio sve i gde su njihova deca odrasla. Tuđi pogled prezrenja kada spavaju na ulici.
Rekla bih da je ovaj članak dobar: jer ne otkriva ništa previše, a relativno dobro predstavlja knjigu. Kojoj ću se definitivno vraćati. Kao i Kornvolu....more
Brat u fazonu "dobro je što me je ostavila pa se nisam oženio, da i dalje mirno pišam po dasci" hahaha, al' ga je u dušu ubola Kler KiganBrat u fazonu "dobro je što me je ostavila pa se nisam oženio, da i dalje mirno pišam po dasci" hahaha, al' ga je u dušu ubola Kler Kigan...more
Užasno kriptično i traumatično, mislim da čoveku treba da pre ovoga pročita bar tri reddit sub-a, komadešku japanske mitologije, udžbenik iz psihodinaUžasno kriptično i traumatično, mislim da čoveku treba da pre ovoga pročita bar tri reddit sub-a, komadešku japanske mitologije, udžbenik iz psihodinamike i dve rakije natašte da bi nekako pregurao. Dobra desenzibilizacija za Punpuna, pretpostavljam....more
I wrestled by the sea A dream of you and me I let it go from me It washed up at my feet Staring at the sea...
MnogI wrestled by the sea A dream of you and me I let it go from me It washed up at my feet Staring at the sea...
Mnogo sam se isplakala uz ovu mangu, kao da nisam već sve suze isplakala pre par nedelja u Jadran plivajući (salinitet mojih suza je manji od trenutnog saliniteta mora, sigurno zbog globalnog zagrevanja). Koliko god puta da mi se slomi i izgrebe srce, uvek će ga more izglačati ...more
Malo je tema oko kojih se u hitnoj svađamo toliko koliko o gojaznosti. Ok, lažem, možemo se posvađati oko bilo čega. Ali dobar deo šefova (dobrostojećMalo je tema oko kojih se u hitnoj svađamo toliko koliko o gojaznosti. Ok, lažem, možemo se posvađati oko bilo čega. Ali dobar deo šefova (dobrostojeći, dobrodržeći pedesetogodišnjaci) se nalazi pozvanim da prevrće očima na bolesti koje su pogoršane ili prouzrokovane gojaznošću. "Zar je toliko teško jesti ispravno i baviti se sportom?" Ok bumeru, to što ti imaš sredstava i vremena da se posvetiš održavanju svog apolonskog lika, ne znači da isto možeš i očekivati od svog pacijenta koji može imati socijalnih i psihičkih poteškoća o kojima pojma nemaš. A sa druge strane, treba li računati na lekara opšte prakse da podstakne svog pacijenta na brigu o sebi?
Jer, to niko neće uraditi umesto nas samih. Gojaznost je vezana za razvijanje dijabetesa tipa 2, povišen krvni pritisak, kardio-vaskularne probleme, dakle razvijanje metaboličkog sindroma, pogoršanje artroze, demenciju, problema sa plodnošću i šta sve ne. Na smanjenje kvaliteta i dužine života. Toliko (valjda) dugujemo sebi.
Ali zašto je to TOLIKO teško? Stres, manjak vremena, obilje niskokvalitetne, visokoprerađene hrane, skrivene traume i emocionalno prejedanje? Tiha pandemija, kompleksni zdravstveni, ekonomski, agronomski, socijalni, politički i ekološki (zbog povećanja mase prosečnog putnika, avioni troše neuporedivo više goriva nego ranije) fenomen, kome se za sada nije video kraj... Do pojave Ozempika, analoga ljudskog GLP1 hormona (jednog od dva inkretina, koji se luči u crevima), koji podstiče lučenje insulina, snižava lučenje glukagona i uzrokuje osećaj sitosti. Korišćen u lečenju dijabetesa, a od pre nekoliko godina i za gojaznost.
Da li je to rešenje? Da li imamo dovoljno vremenskog odmaka da bismo mogli da tvrdimo da je taj molekul bezbedan? Koje zdravstvene rizike on nosi? Da li postoji alternativa?
Za one koje tema zanima, a mrzi ih da čitaju, cela ova knjiga je odlično rezimirana u podkastu Džej Šetija i autora, Johana Harija: (knjiga ne donosi nikakve nove informacije u odnosu na podkast).
Ok, obojica su muljatori, sad za Džej Šetija ne znam tačno šta je lagao (nešto jeste, mrzi me da guglam) ali u ovom podkastu je i više nego solidan voditelj, a Johan Hari jeste na početku karijere bio optužen za plagijarizam (voli čovek neprecizno da citira, pa to ti je) ali mi je ljubimac, volim njegov stil pisanja, istraživanja, razgovore sa ljudima. Takođe, iznosi dosta iskustva iz prve ruke kao korisnik Ozempika. Solidna knjiga....more
Roman toka svesti jedine... mamike? Čudnovati križanac između Virdžinije Vulf i Blic Žene? Evo, stvarno ne mogu i dalje da se odlučim. Odavno nisam prRoman toka svesti jedine... mamike? Čudnovati križanac između Virdžinije Vulf i Blic Žene? Evo, stvarno ne mogu i dalje da se odlučim. Odavno nisam pročitala LEPŠE napisanu knjigu, zaista (autorkino vladanje jezikom je neosporivo). A koja dotiče teme koje meni, kao osobi bez dece, deluju poprilično... Nepristupačno. Knjiga o odnosu majke, u tekstu Soldier, i njenog sina, u tesktu Sailor. Njene svakodnevne borbe - neispavanost, očaj što je dete manje i mršavije od okoline (kako ga naterati da jede povrće!), da li je obična temperatura prouzrokovana virusom ili mali umire od meningitisa, zapostavljenost sebe na fizičkom, psihičkom i duhovnom planu, da li će je dete mrzeti kad odraste, vrištanje na partnera tokom kupovine dečijeg kreveta u IKEI; mada i taj partner u tekstu i nije partner, više bi se mogao nazvati donorom sperme (večito odsutan, beži od odgovornosti na posao, previše kritičan, ne bavi se detetom, jedino redovno pita "a šta je za večeru"). Ima tu i izraza majčinske ljubavi, zaista nežnih delova (dečije otkrivanje sveta oko sebe, ipak je on Sailor)... Ali, opet, zar mora toliko mučno sve da bude?
Ja sam u ranim tridesetim. Posmatrajući svoju okolinu, u godinama ili kad počnu da imaju decu, ili da zloupotrebljavaju supstance, ili da treniraju za maratone. Bez četvrte opcije, haha. I do sada sam bila ubeđena da svako ko želi decu ima potencijal da bude solidan, dovoljno dobar roditelj. Naravno, nesavršen. Bez previše mozganja, instinktivno. I da valjda treba izvući neko zadovoljstvo iz posmatranja i praćenja tog malenog bića koje se razvija uz nas? ...more
U početku i nije bilo tako loše, vrlo precizna disekcija ljubavne afere Hansa, oženjenog-i-sa-detetom voditelja klasičnog muzičkog programa na radiju U početku i nije bilo tako loše, vrlo precizna disekcija ljubavne afere Hansa, oženjenog-i-sa-detetom voditelja klasičnog muzičkog programa na radiju i Katrin, tačno trideset četiri godine mlađe devetnaestogodišnje stažerke u pozorištu. Ima nečeg fascinirajućeg i nadasve bolnog u tim vezama, gde se ličnost znatno mlađeg partnera/partnerke menja pod uticajem starijeg, gde se gubi mladalačka spontanost i ulazi u neke preodređene kalupe, gde se postaje odraz onoga što drugi želi videti u njima... Kao i gorak ukus pomišljaja "A kakva sam mogla postati da njega nisam upoznala?". I to je tako bilo, dok naravno stvari nisu krenule svojim biološkim tokom ( (view spoiler)[ čitaj: ima i mlađih modela na raspolaganju, hehe (hide spoiler)] ) negde oko 250 stranice i onda kreće Hansovo prenemaganje na sledećih 150 stranica "JA SAM KRIV JEDINO ŠTO SAM DAV'O" a k'o da nije sve vreme bio u braku... 'Ajde bre deda, sedi i ćuti. Mislim, ima tu i paralela naravno sa padom Berlinskog zida jer se sve dešava krajem osamdesetih, ali pošteno me udaviše ovi nesrećnici. Dvojč'ca....more
![おやすみプンプン 1 [Oyasumi Punpun 1]](https://i.gr-assets.com/images/S/compressed.photo.goodreads.com/books/1452436525l/2043575._SX50_.jpg)
Loading...
