ŷ������

Veoma mi je "legla" knjiga, kao što sam i znala da će, posle odlične zbirke priča "Odakle sam bila, više nisam" (jedna od retkih koju sam čitala više puta i mogla bih svaki put kad se stvarno ili imaginarno vraćam u Lisabon). Lepo je što je Tiago Stankovići sam svestan da mu više leži kratka forma, pa se odlučio da roman organizuje od niza povezanih crtica, ali je ipak uspeo da napravi dovoljno koherentnu knjigu da zaista bude roman. Takođe je zadržana snaga iz prethodne knjige u uspešnom prikazivanju likova, situacija, dilema čak i na malom prostoru. Tome je doprineo pametno odabran glavni "lik" priče - nije osoba nego hotel i njegovi gosti i zaposleni, sa svojim pričama, u jednom emotivno pregnantnom vremenu, o kojem se opet saznaje posredno (Portugalija je neutralna zemlja, ali je Evropa u ratu i gosti estorilskog hotela na različite načine trpe zbog tog rata, inače bi retko ko bio tu).
Poseban biser je omaž stilovima Andrića, Dučića, Crnjanskog, što nije lako; često se sreću pokušaji omaža ali retko su uspešni. Pritom nije napadno izvedeno - ko prepozna, to je još jedan nivo užitka, ko ne - nikom ništa, uživa u finoj prozi. Svakako je pozitivno uticala činjenica da je autor prevodio ove pisce na portugalski jezik - nekako je uspeo da im uđe u dušu.
4,5* zvezdice - još malo da se dotera stil, prodube likovi i radnja i biće 5 sa najvećim zadovoljstvom :)