ŷ������

Šta je to Estoril i kako je to ovaj roman potpuno drugačiji od svega što ste čitali do sad? Radnja romana je smeštena u letovalištu Estoril, vrlo blizu Lisabona; tačnije u najluksuznijem hotelu Estorila za vreme Drugog svetskog rata �� Palacio. Vrlo je teško odrediti ko je glavni lik u ovom romanu, jer je apsolutno svaki lik bitan za Estoril, i svaki od njih je u romanu dao svoj pečat hotelu Palacio. Ali ako moramo izabrati baš jedan, onda je to građevina, sam hotel �� i to je ono što me podsetilo na Grand Budapest Hotel. Dok Drugi svetski rat besni u celoj Evropi, Portugal je taj koji je neutralan, i stoga najneverovatniji ljudi dolaze da odsedaju u ovaj hotel, kako iz političkih razloga, tako i zbog onih egzistencijalnih. Iz tog razloga, Palacio može da se posmatra kao poslednjim utočištem svih onih koji beže od horora rata, ali i neutralnom teritorijom svih najuticajnijih i najbogatijih ljudi Evrope u tom trenutku. Među gostima ovog ekskluzivnog hotela nalaze se kraljevi, tajni agenti (tu je i Dušan Popov �� osoba koja je poslužila kao inspiracijaIanu Flemingu za Džejmsa Bonda), pisci, diplomate, milijarderi i milioneri. Kao jedina spona između svih likova je jevrejski dečak Gabi koji se nada ujedinjenju sa svojim roditeljima, i čiji se život prepliće sa životima svih poznatih i nepoznatih gostiju ovog hotela.

Iako nema konkretnu radnju koja ima svoj početak i kraj, roman Estoril je zaista poseban. On je pravi mozaik ljudskih sudbina, i kao celina daje tačan uvid u život i sudbine ljudi za vreme Drugog svetskog rata. Svako poglavlje drži pažnju čitaoca jer je proza Dejana Tiaga-Stankovića zaista veličanstvena. Koristeći istinite istorijske ličnosti kao što su već pomenuti Dušan Popov, ili npr Egziperi, Dejan zaista uvlači pisca da više sazna o svemu što ovaj roman prepričava. Iz tog razloga, ukoliko se odlučite za ovaj roman, imajte telefon pored sebe jer će verovatno biti potrebe da malo proguglate određene osobe kako biste saznali malo više o njima.

Iako roman obiluje slavnih i istinitim istorijskim ličnostima koji su do najsitnijih detalja proučeni i istraženi (svaka čast piscu na tome), pročitaćete o sudbinama izmišljenih likova, i upravo tu se vidi odlična moć pisca da oživi određeni lik. Ukoliko niste poznanik istorije nemoguće je odrediti koji je to lik istorijski a koji nije, i to je ono što čini ovaj roman veličanstvenim.

Neverovatno je kako je nekome sinula ideja da napiše ovakav roman. U jednom intervjuu za portal Glif, Dejan Tiago je objasnio kako je došao do ideje da napiše Estoril i šta ga je to inspirisalo, pokušao da natera čitaoce da čitaju i malo između redova jer je Egziperijev Mali princ zaista bitna figura za Estoril. Sve u svemu, moramo biti izuzetno ponosni na to što imamo ovakvog pisca i ovakav roman, iako, nažalost, nije na našem podneblju toliko popularan.

Iako u naslovu nosi reči ’’ratni roman’��, Estoril nije klasičan roman o tome koliko je života pokosio Drugi svetski rat. Ovo više predstavlja neku vrstu bekstejdža Drugog svetskog rata sačinjenog od mozaika različitih priča i sudbina. Svakako je preporuka za apsolutno sve koji vole kvalitetnu književnost i od romana ne traže samo uzbudljivu priču koja ima početak, klimaks i srećan kraj.