ŷ������

Uzeh ovo da me malo drmne od dugih knjiga koje sam naredjao. Malo je predobro uradilo posao (ili, što bi srboenglezi rekli: drmnulo me, it did). Provlači se ovde svašta, osvrti na materijalizam (iako se duboko ne slažem da je to kritika, već samo portret jedne ličnosti), mentalnu bolest, licemerje, ali ona suštinska tema jeste religija. Ili makar verovanje, obožavanje, obogotvorenje. I kako se u srži te potpune vere uvek može naći jedna skrivena, skrovita mržnja prema tom istom božanstvu. Jer ko želi da bude uplašen? Ko želi da obožava personifikovanog konja? Ponekad je samo lakše. I taj sentiment je snažan.

p.s. na sve to, Šaferove direkcije potpuno oživljavaju štivo. U glavi sam konstantno zamišljao jedan jedinstven amalgam pozornice i filma, sa sve upečatljivom i jezivom horskom muzikom konja u topotu.

5