ŷ������

podcast o knjizi:

Ebanovina: Moj afrički život nije knjiga koja ima zaplet, za razliku od nekih drugih memoara i romana. Glavna tema ove knjige je Afrika, i to ne bilo koja Afrika �� već ona svakodnevna. Kroz različite decenije i najrazličitija mesta na ovom kontinentu, Kapušćinjski na neverovatan način dočarava svakodnevnicu svih ljudi koji žive ovde. Kako bi bio siguran da su njegova iskustva autentična, on je godinama živeo u siromašnim delovima različitih gradova i sela, gde je iskusio kako je to kad ti upadnu u stan i pokradu sve što imaš, kako je to izboriti se sa kobrama, ali isto tako upoznajemo brdo likova kroz mini epizode, kao što je moj omiljeni lik �� gospođa koja poseduje samo lonac. Naime, ova epizoda je iz nekog razloga bila izuzetno emotivna, iako je opisana u svega nekoliko paragrafa. Ipak, piscu nije potrebno više od dva paragrafa da izuzetno opiše tu emociju i atmosferu koja tamo vlada. Ovaj momenat konkretno govori o ženi koja, kao što sam rekao, poseduje samo svoj lonac, i na taj način zarađuje novac za sebe i za svoje dete. Ona svakoga dana kuva proso koji prodaje kao male obroke, i na taj način zarađuje novac. U trenutku kada joj budu ukrali lonac ona će shvatiti da više nema način da zaradi svoj novac �� što je momenat u kome zaista shvatamo koliko smo srećni što imamo to što imamo, posebno jer su ovakve stvari izuzetno česte u ruralnim delovima Afrike.

Ipak, osim malih epizoda sa lokalnim stanovništvom koji na neki način predstavljaju glavne sporedne likove, glavni lik jeste Afrika sa svom svojom florom, faunom i kulturom. Kroz ovih tristotinak strana saznaćemo na koji način lavovi love, gde slonovi umiru, kako se ubijaju kobre na koje meštani naleću svakodnevno, kao i to u šta veruju i kako se dele. Zaista jedan neverovatan način da upoznamo kulturu koja nam nije toliko bliska.

Ipak, nije Rišard proveo toliko godina u Africi bez da iskusi političku situaciju tamo. Iako politika nije nešto što me zanima niti nešto o čemu volim da čitam, moram da primetim da se pisac potrudio da ovu situaciju objasni na najjasniji mogući način, tako da i politički laik može da je skonta. Ono što je najbitnije jeste da ove epizode mogu da se preskoče bez da to utiče na celokupan osećaj posle knjige, jer je svaki aspekt priča i doživljaj za sebe.

Ebanovina: Moj afrički život je knjiga koju ću uvek preporučivati svakome ko bude tražio memoare ili putopise za preporuku, pre svega jer je nešto što je potpuno drugačije. Zašto bi po pedeseti put čitali istorijsku ljubavnu priču smeštenu u Engleskoj? Zašto bi čitali putopise Španije po deveti put ako možemo da bar na neko vreme osetimo kako je to bilo u Africi sredinom i krajem prošlog veka? Zar nije lepo uvek čitato o nečemu novom?

Ova knjiga je ujedno bila i prva knjiga kojom sam se bavio na Bukmarkić podcastu, a link ka tridesetpetominutnoj epizodu možete pronaći na linku na početku.