ŷ������

Hajnriha Bela danas iz nekog razloga često otpisuju kao prevaziđenog, da li zbog religioznosti ili zbog levičarstva ili zbog (uslovne i povremene) vere u ljude, ne znam, ali sigurno ne zbog manjka književnih kvaliteta.
Bilijar u pola deset, dakle, sadrži sve ovo gore nabrojano a pritom je sjajno napisan i vođen roman u više glasova koji se smenjuju i dopunjuju* tako da nam jednu klasično budenbrokovsku priču o usponu i padu (da li?) građanske porodice prikazuje na dvadesetovekovni subjektivni i fragmentisan način. Takođe uz solidnu dozu simbolike (pre svega opozicija bivo-jagnje koja iskrsava dovoljno često da je svi utuvimo, ali i mnogo diskretnijih stvari), uz Belovu tipičnu zajedljivost prema ćiftama i licemerima (koji su za njega takoreći veće zlo od ubeđenih nacista, jer ih podstiču iz koristi a ne iz ubeđenja) i svako malo stvarno predivno razobručene opise.
Ovo ipak nije baš najbolji Bel kog sam čitala jer kraj deluje istovremeno zbrzano i malo isforsirano, ipak sam pre za Grupni portret s damom ili Gledišta jednog klauna, ali i dalje je jedna lepa, kvalitetna knjiga srednje teške kategorije.

* Recepcioner Johen je klasičan primer lika koji je potpuno sporedan i nebitan ali se otrgne kontroli i progovori svojim glasom i na kraju njegovih desetak strana budu daleko najzabavnije u celom romanu <3