ŷ������

Ovo je ponajviše komad o željama. Čini se na prvi pogled da je lanac motivacije složen ali proziran �� zna se ko koga želi i zašto. Međutim �� šta je iza ž������? Da li su ž������ likova samo odbrambeni mehanizmi �� zamene za nekakve prave, nedostižne ž������? Tvrdičluk se tiče uvek nečega što nadilazi samo gomilanje para, kao što opsesivno-kompulsivno ponašanje je težnja ka postizanju ne konkretnog, nego zamišljenog, apstraktnog, umirujućeg reda. A tek ljubav! Odnosno, ono što nazivamo ljubavlju. Često mi želimo da volimo više nego što zaista volimo. Ponekad su i spoljnje okolnosti presudne �� druga osoba postoji kao alat za ostvarivanja želja koje se ne tiču nje. „Volimo�� da bismo došli do društvenog položaja, novca, sigurnosti, da bismo nadomestili nedostajuće, da bismo ostvarili neke tuđe ž������. A ponekad nasednemo na marketing. Frosina je, tako, prava učiteljica dramaturgije spletki, marketinga želja.
A Molijer istovremeno zabavlja i čini čoveka politički i psihološki pismenijim.

U nekom mogućem mračnom čitanju, ovde nema srećnog kraja. Iako se čini da na kraju sve pršti od anagnorisisa �� presudnih prepoznavanja �� da je svako dobio ono što je zaslužio, možda su svi, zapravo, omašili. Želje su skliznule, a Harpagonova finansijska paranoja postaje utemeljenija od aktivnosti drugih likova, jednako fiktivna kao i ž������ drugih likova. Dok se svi raduju budućim venčanjima, Harpagon se raduje svojoj kutiji �� brlogu para kao kontejneru želja. (A šta je zapravo motivaciono utemeljenje svakog pojedinačnog lika, to je do režije.)

Ne sećam se da je Molijer bio ovako sliven i zabavan.

Inače, pošto sam knjigu čitao i u prevozu, na jednoj inače pustoj stanici gde je stovarište, prišao mi je jedan čovek u pomalo isflekanom radnom kombinezonu. Rekao mi je da mnogo voli Molijera i da se obradovao što je video da ga čita. I ja sam se obradovao. Mala drama!

P. S. Tvrdice su neuništive u svetskoj kulturi �� od Aulularije, preko Skupa, Harpagona, Kir Janje, Dikensovog Skrudža, sve do Baje Patka i Kebe Krabe.
(A pošto sam bio spomenuo Harpagonovu kutiju i prirodu ž������, ne mogu da se ne setim magičnog kofera iz Petparačkih priča.)