ŷ������

Svetlaci majčinog gašenja: u svetu svedenom na razmeru bolesničke sobe ("kada bih taksijem prolazila kroz Pariz, videla sam u njemu još samo dekor po kojem su kružili statisti"): u bolesničkoj sobi čija je atmosfera prenapijena belom lažju bez izduvnog ventila: u telesnom koje sniženo na telesno nije ništa drugo do živi posmrtni ostaci ("Njeno odrano telo kupalo se u mokraćnoj kiselini koja joj se cedila iz kože; bolničarke bi opekle prste kada bi joj menjale posteljinu"): u paradoksalno kreposnim posmrtnim ostacima, duhom noktima, krvlju, žilama i crevima grabežljivim na život ("Ako zaspim, probudi me: nemoj da dozvoliš da odem u snu."): u ćerkama koje u bližnjem razaznaju svlak smrti, ali ga ne smeju ozrcaliti: u ćerci koja, sagledavajući izravno i iskosa, jeste i tamo i tu, jer se, na koncu konca, više približiti ne može ("čak i kada sam držala majčinu ruku, ja nisam bila s njom: lagala sam je."): u posmatranju koja je generalna proba vlastitog minuća, njenih i naših: a to što pismo, nesnosno od fakticiteta i kliničko-stilske nepreobražajnosti, i umiranje, neprimereno po sebi, grčevito ne ispuštamo iz ruku, premda je konačnica poznata a razgrađivanje zazorno ("Ona se živa raspada.") rezultat je (ne)mirenja ili preneraženja u usud, želje ili vere - neka se Fransoaza, Simon i čitalac dogovore već sami sa sobom - u preinačenje: svaki je odlazak nedoličan a "Nemoguće je zahtevati da se smrt u celini uključi u život i ponašati se razumno prema nečemu što to nije[...]": a to što je rasap tegobno veći od života, to je olako i snošljivo kao veoma blaga smrt: a vražje i mučno kao umiranje: u svetu olakšanom za jedan ljudski mozak drugu istinu više nije ni moguće raždžarati: ali burmu treba ipak vratiti na majčin prst: "Bez sumnje stoga što na zemlji nije bilo nijednog mesta za taj zlatni kolut.": u prosevu nad majčinim sagorevanjem "Rage, rage against the dying of the light..."