ŷ������

Pa, da krenemo... Obećao sam vam osvrte na tri prva romana objavljena u ediciji Čarobne knjige „Najbolji krimi-romani sveta��. Krenuo sam sa Rosom Mekdonaldom zato što sam iz pouzdanih izvora čuo mnogo toga lepog o njegovom radu i zato što nisam ranije pročitao nijedan njegov roman (gledao sam filmove sa Polom Njumenom zasnovane na prva dva romana o Luu Arčeru, ali to je priča za neku drugu prigodu). „Jeza�� je zapravo 11. roman u serijalu o privatnom detektivu Arčeru što nimalo ne smeta da se počne baš od ovog naslova. U najkraćem: 320 strana, prvo lice, mnoštvo živopisnih likova, vrcavi dijalozi. Vuče na Čendlera, s tim da je modernije. Filip Marlou je iz današnje perspektive baš retro (što je divno) dok bi „Jeza��, iako objavljena 1963. godine, mogla lako da se adaptira u film smešten u savremeni trenutak. Misterija je veoma zamršena i obuhvata period od dvadeset i više godina. Radnja je smeštena u nekoliko dana, ali Arčer uskoro shvata da je najnovije ubistvo samo poslednje u nizu - pre njega su bila bar još dva, jedno pre 10, drugo pre 20 godina. Ono što mi se posebno dopalo je način na koji je postavljena misterija: sa svakom novom stranicom priča postaje sve zamršenija, Mekdonald daje dosta prostora da mozgate šta se i zašto dogodilo, šta je laž, a šta obmana. Završnica ja baš ubitačna, zbrzana taman onoliko koliko je bilo potrebno da se sve završi na najjačem mestu. Prema tome - PREPORUKA. Tim pre što je Oto Oltvanji sjajno preveo roman na srpski. Želim da što pre nastavim druženje sa Arčerom, lepo smo se našli.