ŷ������

'Voli Artemidu više od mene,' pita se Afrodita. 'Platiće mi to!' Baca magiju na Fedru (maćehu), da se zaljubi u Hipolita. Fedra mu to otkriva, a ovaj čistunac je zgranut! Ovo je sam početak, otprilike se na tom početku i spojluje cela tragedija, ali ne moram i ja to da radim ovde. Očekivano (grčka tragedija, šta ćemo) dolazi do niza tragičnih događaja, na kraju je svima kao žao Hipolita, ali zapravo i ne. Niko ga ne voli.

A i teško ga je voleti, nije nimalo simpatičan. Potpuno je anti-erotičan. I anti-poetičan. Sve što radi je nekako bezveze. Dosadan je čak i dok jede. Mrzi žene, ali ne zato što je imao loše iskustvo s njima - zapravo i nije imao nikakvo iskustvo. Zevsu se žali:

"Što, Zeuse, zlo podmuklo - žensku čovjeku
ti stvori i na svijetlo svijeta iznese?
[...] u svom domu mogo je
bez žene smrtnik mirno živjet slobodan.
Al 'vako nam je pod krov vodit bijedu tu,
a doma svoga srećom mi to plaćamo.
Bjelodano je, žena da je silno zlo."

Ovo je tragedija o erotskoj ljubavi, ali i o jednoj od vrlina koju su Grci najviše hvalili: umerenosti. A umerenost kao takva je zapravo dosta problematična. Praktično je nevidljiva, nema je - umeren si kad nešto NE uradiš. Kako znaš da je neko umeren? Trebalo bi da ima neki poriv, strast, koja je izražena, pa se onda svom snagom bori protiv tih sila. Onda na osnovu toga možemo da kažemo, evo stvarno se potrudio... umeren je.

Festival grčke tragedije
1. Car Edip (Sofokle)
2. Iphigenia in Aulis (Euripid)
3. Agamemnon (Eshil)
4. Antigona (Sofokle)
5. Eumenides (Eshil)
6. Bahantkinje (Euripid)
7. Hippolytus the Bacchae (Euripid)
8. The Libation Bearers (Pokajnice - Eshil)
9. Pribjegarke (Eshil)
10. Ifigenija na Tauridi (Euripid)
11. Oedipus at Colonus (Sofokle)