ŷ������

Srednjevekovni mislioci su izgled zvali intentio, namera. Termin imenuje unutrašnji naboj (intus tensio) svakog bića, koji ga nagoni da stvori svoju sliku, da saopšti sebe. Izgled, u ovom smislu, nije drugo do naboj, ljubav kojom svako biće želi samo sebe, želi da opstane u sopstvenom biću, da saopšti sebe. U slici, biće i žudnja, postojanje i naprezanje savršeno se podudaraju. Voleti drugo biće znači: želeti njegov izgled, to jest, želeti želju kojom ono želi da istraje u sopstvenom biću. Specijalno biće je, u ovom smislu, zajedničko ili opšte biće i to je nešto poput slike ili lica čovečanstva. (64)