欧宝娱乐

“Sve se borbe nastavljaju i kraj je jo拧 daleko.”
― Zvjezdana Odoba拧i膰, 膶udesna krlju拧t

“Navikli smo da verujemo kako je ovaj na拧 svet stvorio Bog izrekav拧i Re膷; ali sad pitam, zar ne bi moglo biti da ga je ispisao, ispisao 谤别膷 tako duga膷ku da tek treba da dospemo do njenog kraja? Nije li mogu膰e da Bog neprekidno ispisuje svet, kako svet tako i sve 拧to je u njemu?”
― J.M. Coetzee, Foe

“ili da jednostavno padnem
jer je srce reklo 膰ao
odjednom pomislim
da je kraj isto tako
neumitan
sveprisutan
izvestan
i to me oslobodi
naglo me oslobodi”
― Vitomirka Trebovac, Sve drve膰e sva deca i svi bicikli u meni

“A ipak je to nekako odsutno, sordinantno je, nevezano kazano kao i sve ranije izgovorene rije膷i, jednako usto prazno izan膽alim potkrovljem. U zraku se zapravo 膰utio vonj gonjenosti, nekog suo膷avanja sa o膷ekivanim usudom, mnogo ne拧to ve膰e od onoga 拧to je dijalog mogao odraziti - kao strah u sinjem jutru, kao obznanjenost, uhvatljivost, zavr拧etak razoru啪ana 啪ivota, pred nama je 膷ovjek koji vi拧e nema kapacitet, koji se sprema iz jaruge iza膰i; jer nekada se dogodi da osobi dojadi vlastita slabost i tu se ona sa kaosom identificira, sa krajem, sprema se po膰i ususret tomu, o takvoj zori se ovdje govori. Vo拧tanosiva bron膷ana studen i mno拧tvenost misli, mnijenja, ideja, sve sasvim zaustavljeno uza lirski tiho tapkanje ki拧e, i disanje, i korake i 拧u拧taj odje膰e, a lice je od Zanreva vru膰e, pogled mu je odsutan, u ti拧ini on samo ustvari 膷eka na pitanje:
鈥淚 sa tim 膰e se onda zavr拧iti...? Ti odustaje拧, ti mu odlazi拧... ti se njemu na kraju predaje拧 na milost?”
― Ivan Baran, Veliki pad

“Wszystko co nas spotyka z pocz膮tku nazywamy 偶测肠颈别m. Dopiero po pewnym czasie okazuje si臋, 偶e to jest - kraj.”
― Kazimierz Brandys, Jak by膰 kochan膮