ŷ������

“Zavalio se i gledao u nebo - široko, prostrano, bez ikakvih vidnih ograničenja. Čitao je da nije jedino i da se još širi i pokreće, i onda mu je padalo na um koliko smo mi zaista mali. I znači li to da čak i da č�DZ���� jednom stvarno skine okove ovog sveta, opet će udariti u novi krov, plav ili crn, istančan zvezdama ili nečim nepoznatim što će vremenom takođe postati obično. Čemu onda sve ovo? Nije ovaj svet po meri č�DZ����a jer č�DZ���� nije po meri neba.”
― MIlica Radovančev, Samoprozvani rukopis