ŷ������

“Život je kao Dunav. Izvor je mali kao dete. Raste. Protiče ž�����dz�. Teče. Nailazi, kao i čovek, na male i velike prijatelje. Na male i velike reke. Na pritoke koje se ulivaju u njega. Koje mu se pridružuju na njegovom ž�����dz�nom putu i daju mu snagu. Prolazi kroz mirne i lepe predele. Onda naiđe na surove i opasne. Kada se naljuti, poplavi. Kada se razboli, onda se povuče. Skoro isuši, pa mu kiša kao najbolji prijatelj da snagu i opet oživi. I kada se ulije u neku veću reku od sebe ili u more, on ne prestaje da živi. U njima ostavi sve svoje uspomene...”
― Čedomir Petrović, Moj ž�����dz� sa Agatonom