ŷ������

“Bio je to još jedan sunčan dan, počinjalo je bablje ljeto, najljepše i najtragičnije oba godine, kada se svaki lijep dan čini posljednjim. Mogu ti posljednji dani potrajati sve do kraja listopada, 1970, sjećao se, produžili su se do petnaestog studenoga, ali time se ne mijenja dojam kako je svaki dan posljednji, i treba ga odživjeti sa sviješću o tome. Kada bi cijeloga ž�����dz�a trajalo bablje ljeto, svi bi ljudi vjerovali u Boga.”
― Miljenko Jergović, Freelander

“Smalsavusį apie religiją, nuves į maldos namus. Teiraudamasis tikėjimų būsi supažindintas su egzistencine pasaulėžiūra. Ar žmogus dvasingas, klausk kaimynų ir vandens jo paprašiusių praeivių.”
― Sausis, Kur tada buvo tavo Dievas?

“Kiek blogybių atsiranda dėl prabangos, pavydo, godumo svaigalų ir kitų panašių dalykų? Vis dėlto jie yra priimtini, nes ���������ٲ��ė negali jų uždrausti įstatymais, kad ir kokie ydingi bebūtų; todėl privalu dar daugiau suteikti sprendimo laisvės, kuri apskritai yra tikra dorybė ir niekaip negali būti uždrausta įstatymais. Be to, iš jos nekyla tokių nepatogumų, kurių (kaip tuoj parodysiu) ���������ٲ��ės pareigūnai negalėtų išvengti; jau nekalbu, kad ji yra būtina mokslo ir menų tobulėjimui, nes jie gali būti sėkmingai vystomi tik tų, kurie turi laisvą ir nevaržomą sprendimą.”
― Spinoza, Tratado Teológico-Político; Tratado Político Tomo II

“Sve mi je slobodno, ali nije sve na korist; sve mi je slobodno, ali neću da što ovlada mnome (sv. Pavle u I Poslanici Korinćanima, 6,12).”
― Vladeta Jerotić, 50 pitanja i 50 odgovora iz hrišćansko-psihoterapeutske prakse

“Mi mirišemo na sintetičku žlahtinu, popili smo litru. Ako je vino bilo dobro za Isusa i apostole, neće ni nama škoditi”
― Zoran Krušvar, Nova država Hrvatija 2033

“Jis norėjo susikonstruoti kaip ir kokią subjektyvią religiją, nes visa katalikybės sistema jam atrodė negyva protinė konstrukcija.”
― Vincas Mykolaitis-Putinas, Altorių šešėly

“Na putu čoveka prema samom sebi religija je zaobilazan put, ali svakako neizbežan zaobilazan put.”
― Mihailo Đurić, Мит, наука, идеологија

“Dėl paiko smalsumo žmonės kartais net praranda tikėjimą.”
― Donna Woolfolk Cross, Pope Joan

“Netikinčiam žmogui neįmanoma gyventi tikinčiųjų pasaulyje, pagalvojo Frankas.
Nuolat lenda tie jų personažai. Ir trukdo.”
― Undinė Radzevičiūtė, Frankburgas

“Josif Brodski je, jasno i ubedljivo, ovako objasnio: "Zlo je vulgarno. Koren svih zala je teorija da si ti bolji od nekog drugog. Ljudi misle da su bolji od drugih i da im pripada više nego drugima. Tu počinje zlo.”
― Vladeta Jerotić, 50 pitanja i 50 odgovora iz hrišćansko-psihoterapeutske prakse

“Sećam se Enrika Josifa, koji je jednom rekao: "Ne postoji Božija dobrota bez Božijeg gneva. Pridodavati Tvorcu gnev nije antropološka pridodavajuća vrlina. U Božijem gnevu leži najdublja tajna mističke, prečišćene Božije ljubavi," dok je hrišćanski svetitelj Tihon Zadonski upozoravao sentimentalne hrišćane ovako: "Đavo predstavlja čoveku samo Božije milosrđe, a izbegava pravosuđe Njegovo, da bi tako lakše navodio čoveka na greh i u gresima ga održao. Jeste Bog milostiv, ali je i pravedan.”
― Vladeta Jerotić, 50 pitanja i 50 odgovora iz hrišćansko-psihoterapeutske prakse

“Još je Dostojevski s pravom rekao da je đavolov trijumf kada postigne da čovek prestane da veruje u njega!”
― Vladeta Jerotić, 50 pitanja i 50 odgovora iz hrišćansko-psihoterapeutske prakse

“Jer šta se krije iza fanatične maske nesrećnog čoveka? Strah i osećanje velike slabosti, nesigurnost i potreba za natkompenzacijom osećanja inferiornosti (psihijatrijskim rečnikom, među fanaticima mnogo je neurotičara, psihopata i psihotičara) i, što je najgore, nevera u veru ili ideju koju ovakav čovek fanatično zastupa; u fanatika , najzad, jača bude vera u demonsku, nego u Božiju moć.”
― Vladeta Jerotić, 50 pitanja i 50 odgovora iz hrišćansko-psihoterapeutske prakse

“Kada govorimo o religiji (i hrišćanskoj religiji), nije teško prepoznati revnosne vernike. Kako ih prepoznati? Istinska revnost (dakle usrdnost, trud, živa želja) odaje se smirenošću i skromnošću, blagošću i opraštanjem, nepokolebljivom verom i nadom u Hrista Spasitelja (kada govorimo o hrišćanskoj religiji), verom koja se nikad i nikom ne nameće, razumevanje drugih ljudi, i to, razumevanjem i srcem i umom. Sve suprotno od ovih vrlina kojima Bog obdaruje Njegove revnitelje, prepoznaćemo u izrazu lica, ponašanju i delanju fanatičnog čoveka.”
― Vladeta Jerotić, 50 pitanja i 50 odgovora iz hrišćansko-psihoterapeutske prakse

“I za kraj, još jedna bitna razlika između revnosnog i fanatičnog čoveka: revnostan čovek celog ž�����dz�a preobražava sebe, fanatičan - umesto ovakvog dož�����dz�nog, nesumnjivo trudnog napora - hoće da preobrazi druge.”
― Vladeta Jerotić, 50 pitanja i 50 odgovora iz hrišćansko-psihoterapeutske prakse

“Na jedna pitanja odgovor nećemo nikad dobiti i treba ih ostaviti autentičnim mističarima; na druga nećemo dobiti odgovor jer su površna, leteća, previše znatiželjna i raznovrsna. O njima najbolje govori Sveti Nikodim Agiorit (1748-1809) kad kaže: „Čuvati um od nekorisnog znanja i prazne radoznalosti. Interesovanje za mnogo stvari je često plod gordosti; to su zamke zlog duha koji pokušava da nas saplete radoznalošću...Raspredajući o visokim stvarima, zaboravljaju da čuvaju čistotu srca; gordost uma je gora od gordosti volje.�� Ima, srećom, i trećih pitanja na koja jedino i dobijamo odgovor, a to su ona koja nas godinama istinski muče.”
― Vladeta Jerotić, 50 pitanja i 50 odgovora iz hrišćansko-psihoterapeutske prakse

“Nisam propustio, ipak, da zapazim šta je značila istinska vera, samim tim i snažna motivacija za fizički rad, kod onih medicinara sa kojima sam studirao, a koji su sa četrdesetak kilograma telesne težine postajali udarnici. Ništa im nije bilo teško da urade, nisu se razboleli od preteškog rada, a još su stizali da uče i da spremaju za večernje konferencije markstističke referate! To mi je bila prva vera i iskreno ubeđenje, kao što sam, još tada, naslutio na kojim temeljima počiva psihosomatska medicina, tj. kada se i zbog čega ljudi uopšte razboljevaju.”
― Vladeta Jerotić, 50 pitanja i 50 odgovora iz hrišćansko-psihoterapeutske prakse

“Pretnja religioznom stavu ne leži u nauci, već u pretežnim praksama svakodnevnog ž�����dz�a. Tu je čovek prestao da traži u sebi vrhovni smisao ž�����dz�a i od sebe je napravio instrument, koji služi ekonomskoj mašini, koju su njegove ruke napravile. Njega brine efikasnost i uspeh, umesto njegove sreće i rasta njegove duše. Naročito, orijentacija koja većinom ugrožava religiozni stav je ono, što sam nazvao „tržišnom orijentacijom�� modernog čoveka.”
― Erich Fromm, Psychoanalysis and Religion

“Čovek će tragati za utočištem u crkvi i religiji, jer ga njegova unutrašnja praznina nagoni da potraži neko sklonište. Međutim, ispovedanje religije nije isto, što i biti religiozan.”
― Erich Fromm, Psychoanalysis and Religion

“Sa stanovišta monoteizma, koji je doveden do njegovih logičnih posledica, nema rasprave oko prirode boga; nijedan čovek ne može da pretpostavi da poseduje bilo kakvo znanje o bogu, koje mu dozvoljava da kritikuje ili osuđuje druge ljude, ili da tvrdi da je njegova ideja o bogu jedina ispravna. Religiozna netolerancija, tako karakteristična za zapadnjačke religije, koja izvire iz takvih tvrdnji i, psihološki govoreći, izvire iz nedostatka vere ili ljubavi, imala je poražavajuće efekte na religiozni razvoj.”
― Erich Fromm, Psychoanalysis and Religion

“Be tikėjimo stebuklų nebūna, tik sutapimai.”
― Juliet Grames, The Seven or Eight Deaths of Stella Fortuna