ŷ������

“Postoje tri velike strasti: alkohol, kocka i vlast. Od prve dvije ljudi se nekako mogu izliječiti, od treće nikako. Vlast je i najteži porok. Zbog nje se ubija, zbog nje se gine, zbog nje se gubi ljudski lik. Neodoljiva je kao čarobni kamen, jer pribavlja moć. Ona je duh iz Aladinove lampe, koji služi svakoj budali koja ga drži. Odvojeni, ne predstavljaju ništa; zajedno, kob su ovog svijeta. Poštene i mudre vlasti nema, jer je želja za moći bezgranična. Čovjeka na vlasti podstiču kukavice, bodre laskavci, podržavaju lupeži, i njegova predstava o sebi uvijek je ljepša nego istina.”
― Meša Selimović, The Fortress

“Zar su isti oni koji znanju i oni koji ne znaju?!
1. neznanje + siromaštvo = krađa
2. neznanje + imetak = rasipništvo
3. neznanje + sloboda = anarhija
4. neznanje + vlast = nepravda
5. neznanje + vjera = pretjerivanje
Na mjesto neznanja postavi znanje, pa ćeš spoznati njegovu vrijednost:
1. znanje + siromaštvo = zadovoljstvo
2. znanje + imetak = pomaganje drugih
3. znanje + sloboda = sretan ž�����dz�
4. znanje + vlast = pravda
5. znanje + vjera = ustrajnost”
― Hajrudin Ahmetović

“Suština vlasti je i prirodna i strašna. Nada u vlast je smiješna. Duž nje, od dna do vrha, vladaju smišljeno nasilje i neizlječiva njena strepnja iz koje se zlo toči. Silne ljudske snage sposobne za sva dobročinstva, propadaju u napetom lukavstvu i troše se u žalosnim trvenjima.”
― Derviš Sušić, Č�ܻ�ԴDZ����ٴ�

“Hrabrost se ne boji ������č����a i ���š�ٱ����� se ne boji vlasti.”
― Victor Hugo, Les Misérables

“Uvek su nas učili da budemo poltroni. U svakom totalitarizmu oni pognutih glava doguraju lako do najviših mesta, a teško onima čija kičma neće da se povija. Oni koji se ulaguju, tužakaju u školi svoje drugare, kasnije kad odrastu, dodvoravaju se moćnicima, potkazuju i cinkare i tako idu napred. Takvi su nas onda vode i dovedu do ovoga do čega su nas doveli. Stvaranje negativne selekcije urušava celo društvo iz korena.”
― Olivera Katarina, Aristokratsko stopalo

“Mou vlastí bylo Polsko a Vídeň, tento dům a kasárny ve měste, Halič a Chopin. Co z toho všeho zůstalo? To, co všechno spojovalo, to tajuplné pojivo už nepůsobí. Všechno se rozpadlo na částice. Mou vlastí byl určitý cit. A tomu citu bylo ublíženo.”
― Sándor Márai, Embers