ŷ������

Isuse Hriste na biciklu _________

Nedeljama nakon čitanja ove knjige osećaj izmoždenosti i devastiranosti me ne napušta, utisak je i dalje prejak. Iz neobjašnjivih razloga dugo sam želela da pročitam ovu knjigu i ispostavilo se da će mi ona biti među omiljenim Kingovim pričama.

Opisi likova i radnje, tačnije apsolutno svega što se dešava čine da sve teče toliko sporo da se u jednom trenutku zapitate zašto i čemu sve to. Sa druge stranje, upravo zbog te detaljnosti, sa likovima sam se povezala i više nego što bi trebalo. Nejasan je tačan trenutak u kojem počinje borba za život jer je zapravo opisan ceo proces u kojem nastupa užas. Cepanje dramskog vremena gde se stvara iluzija da događaj traje beskonačno iako je sve gotovo u manje od 48 sati vas potpuno sluđuje, dok pročitano ostaje sa vama i nakon što zaklopite korice.

U osnovi, priča i likovi su potpuno tipični - tročlana porodica, dete je uvek dečak između 5 i 10 godina, dok je radnja u neku ruku i banalna. Svakako nije nikakva genijalština u pitanju kada govorimo o činiocima i o postavci radnje. Genijalan je način stvaranja suspenzije kod čitaoca, kao i njegovo pecanje različitim emotivnim udica,a. Ono što me je možda oduševilo više od svega jeste to što ova priča zapravo ima kraj.(view spoiler)[ Tokom čitanja sam se toliko emotivno investirala u to da li će Dona i Tedi Trenton uspeti da se izbore sa pobesnelim ���ܻ�ž��m kao i u to da li će Vik uopšte stići do njih da me je rasplet pogodio kao brzi voz i potpuno razneo. I dalje mi je teško da poverujem da je posle svega Tedi ipak preminuo iako se čini logičnim. (hide spoiler)]