ŷ������

I ovde je posredi faustovsko zamešateljstvo �� napaćeni Rafael de Valentin dolazi u posed čudesne magareće kože koja ispunjava sve želje. Međutim, umesto da vlasnik poseduje ovu kožu, ona poseduje vlasnika �� pri svakoj ostvarenoj želji, koža se skraćuje, a sa njom i Rafaelov život. Tako se menja ekonomija životnih odluka što dovodi do neočekivanih linija motivacije, ali i temeljne zapitanosti o svrsi životnih ciljeva. I kako to i inače biva kod dobro osmišljenih koncepata �� magično sredstvo nije dovoljno.
Umesto da šagrinska koža nadomesti ono nedostajuće, ona stvara probleme...

Rafael se muči sa integrisanjem u društvo, sa ljubavlju (prava preteča Prustovog Svana), sa smislom života, a savetuje ga ni manje ni više nego Rastinjak, koji je ovaj put pravi cinik i verzirani tumaralac kroz salonske krugove.

Mislim da Balzak nije rođeni pisac. Nije ni superiorni stilista, ni veliki inovator. Međutim, iskupio ga je nesvakidašnji trud koji sam nalikuje na pakt sa šagrinskom kožom. Neviđena predanost i upornost stvorili su jednog od najrelevantnijih pisaca realizma �� jednog od onih koji su svakim novim čitanjem sve bolji i zaista je osiromašujuće zadržati se na samo jednom njegovom romanu. I zaista je neverovatno na koliko je sve nivoa Balzak uticao na potonju francusku književnost, kao i kakvu enciklopediju znanja on pokazuje �� salonski tračevi i onovremena štampa bili su po svemu sudeći superiorniji od interneta. Takođe, Balzak je beskrajno talentovan za fino kombinovanje �� uspeo je da napiše filozofski obojen realistički roman sa fantastičnom premisom, koji može da bude naposletku tumačen i kao splet alegorija. A tu je i privlačna, dokumentarna topografija Pariza, naučni diskurs, gozbene slike, vrsni opisi, duhovitosti, sentimentalistička prenemaganja koja su na ivici da skliznu u falš ali se ipak drže u književnoj skalameriji... (A ko hoće, ima ovde i dvoboj i pastoralu i raspravu o medicini i lika-pisca (Rafael piše delo O volji) i misteriozne suvonjave čičice i kocku i za svakoga po nešto.)

P. S. Jedna od najvažnijih životinja u istoriji kulture su magarići. Marija je jahala na magaretu na putu za Vitlejem noseći malog Isusa. Magarad su prisutna ne samo kod Ezopa i u Kuranu i kod Apuleja. Tu je i čuveni neodlučni Buridanov magarac, ali i još čuveniji magarac Sanča Panse, kao i magareće prerušavanje u „Snu letnje noći��. Mi imamo magare u Sterijinom „Romanu bez romana��, a ako baš hoćemo, magare možemo naći i u vidu namćorastog Iara u Viniju Puu. Tako je i šagrinska koža �� magareća koža.
Imajući ovo u vidu možemo uraditi dve stvari �� napraviti listu magarećih knjiga i loviti tajne veze.
Od magareta do magareta. Magneti za magarad!