ŷ������

“Smrt. Smrt je kad nekog dugo nisi video. I to je to.”
― Ana Vučković, Yugoslav

“Bol je život, ima šta da boli, nije gotovo dok ima šta da boli, a tamo više ništa ne boli, kažu ljudi da je to dobro, kad se umre, dobro je jer ne boli.”
― Ana Vučković, Yugoslav

“Poenta s odlaskom nekud je da se vratiš, pa da nekom ispričaš kako je bilo. Počni od početka, govorila je baka, reci mi kako je bilo na putovanju od trenutka kada si izašla iz kuće.”
― Ana Vučković, Yugoslav

“Čini mi se da sve treba jedni drugima da kažemo, jer ljudi ćute, a onda umru i ta misao ode s njima.”
― Ana Vučković, Yugoslav

“Kada neko umre, prođe vreme u kome nisi kako treba, a onda dođe dan kada više ne plačeš.”
― Ana Vučković, Yugoslav

“Mirjana je imala baletanke s kombinacijom šare tigrasto-pistaći. Šta su govorile Mirjanine baletanke? Životna odvažnost, tu nema kalkulisanja, mogla sam da ih vidim kako ih sa zadovoljstvom kupuje, kao što će uplatiti i letovanje, malo skuplje od onoga čime raspolaže, ali kud puklo da puklo! To je bila ž��Բ� što u ponoć zove drugaricu na krofne koje su joj se prijele, ž��Բ� koja veruje da će joj one male karipske banane nići u Cvijićevoj, u smogu, ž��Բ� koja će po povratku s posla odlučiti da tog dana sobu ofarba u purpurno. Stavi broš jastoga na žuti bolero, Mirjana, pa nek sve puca, neka liči na neku gvatemalsku čorbu, koja bi te okrepila posle plivanja sa providnim ribama u egzotičnim morima. Ako, ako! To je moda, u incidentu!”
― Ana Vučković, Yugoslav