欧宝娱乐

“Za拧to bi to bilo tako sme拧no, da ja mislim na uga拧ene vulkane, a da sam i Vezuv zavoleo, kao vulkan. I拧ao sam 膷ak do ostrva Jan Majen, koje sad ljudi ne znaju, ni da izgovaraju, jer nosi ime holandskog mornara, koji je bio prost 膷ovek, ali je to ostrvo, do smrti, tra啪io, ponova, u magli. Zbog tog dalekog ostrva u arkti膷kom moru, volim i Vezuv.

Zato sam do拧ao u Herkulanum. 膶ini mi se da sam u Kordobi.

Ti拧ina po ulicama je jo拧 ve膰a, nego u Pompeji, a ja sam do拧ao da vidim samo jednu ku膰u, iskopanu, i samo jednu zidnu sliku u toj ku膰i. Samo to. To je slika Vezuva, stara dve hiljade godina. A sve啪a, kao da je tih dana slikana. Nije ni velika. Neugledna je, ali vanredno ne啪nih boja, i , Vezuv je na njoj naslikan, kao neki Fud啪ijama.
Otkud ta veza ?

Ta ne啪nost, prema prirodi, ta ljubav prema vulkanu, ta slika ra膽ena sa tolikom ljubavlju 鈥� kao da je Vezuv neko dete, ili brdo Mimoro, koje je iz Azije preneto u Italiju. Ta mala slika u Herkulanumu bila je moja najmilija stvar. Nju sam dolazio da vidim.

Tu vezu me膽u kontinentima. Tu vezu me膽u ljudima. Tu vezu Azije sa mnom, za koju niko ne zna i koju ne mogu da protuma膷im.”
― Milo拧 Crnjanski, Kod Hiperborejaca I