ŷ������

“A č�DZ���� valjda traje dok traje u drugome.”
― Dobrica Ćosić, Vreme smrti, knjiga III

“Čovek koji se ne pamti, prijatelju moj, nije ni postojao.”
― Dobrica Ćosić, Vreme smrti, knjiga III

“Zar nas tek velika �Ա������ć�� zaista vraća sebi? (...) Ima nečega istinski velikog, za um i dušu velikog, u svakoj pravoj nesreći. Samo u njoj postoji jedna ž�����dz�na istina koje se više ne bi lišio. Nikad.”
― Dobrica Ćosić, Vreme smrti, knjiga III

“Od kajanja nema gore nesreće.”
― Dobrica Ćosić, Vreme smrti, knjiga III

“Ne veruj ni u šta što se na strahu temelji.”
― Dobrica Ćosić, Vreme smrti, knjiga III

“Jer zna i voli sve svoje, ima celovitu i preosetljivu svest o svojstvima i posebnostima svih delova tela i organa: od nožnih prstiju do ušiju, od noktiju do kose, osećao je sebe, uživao u sebi. Oni koji su to smatrali narcisoidnošću, nisu ga voleli. A on je, inače, preziranje Narcisa smatrao jednom od nižih č�DZ����omrzačkih gluposti.”
― Dobrica Ćosić, Vreme smrti, knjiga III

“Jednom sam, u očajanju, morao da pitam mamu:
"Zašto ljudi ne vole one koji im nikakvo zlo ne čine?"
- "Zato sine, što ti dobri ne liče na njih ostale", odgovorila mi mama, bez premišljanja.
"Pa, ipak, mama, neće biti da su svi ljudi zli.", rekao sam prilično ubeđeno.
Mama je ćutala i ja sam to ćutanje zapamtio. Oca nisam o tome pitao jer sam se plašio njegovog odgovora.”
― Dobrica Ćosić, Vreme smrti, knjiga II

&�����ܴ�;�Ჹ��ž��ć:
Gospodine generale, te činjenice zna i Vrhovna Komanda. A sa brega se dalje vidi, stara je mudrost.
General Mišić:
Ali pod uslovom da oni na vrhu brega nisu slepi, da imaju bolje oči od onih što su na strani ili u podnožju. A ja u mnogim prilikama sumnjam u vidovitost onih što gledaju s vrha brega. Ako su im oblaci bliži, ljudi su im manji.”
― Dobrica Ćosić