ŷ������

“Čovek odraste, shvatila sam, tek onda kada na roditelje počne da gleda kao na ljude, samo ljude, koji nemaju nikakvu moć, nikakav čarobni štap za rešavanje problema, i oni isto lutaju, pokušavaju, pogađaju i maše. Naši roditelji su suviše stari da bismo im govorili ono što mislimo. Suviše su stari za buku i povišen ton, dosta im je povišenog šećera, pritiska, holesterola, povišene starosne granice za penziju. Sve se to uzima u obzir u razgovoru. Naši roditelji su suviše stari da bi shvatili ljude kao što smo mi, kao što sam ja u krajnjoj liniji, oni su živeli neki drugi ž�����dz�, u neka druga vremena. I oni su imali svoje patnje, svoje frontove na kojima su se borili, borili su se za nas onim oružjem koje su tada imali, i zato će u našim srcima uvek imati povlašćenu poziciju, poziciju žrtve, a mi ćemo prema toj žrtvi uvek imati dug. Naši roditelji su zauvek stariji od nas, iako mi imamo daleko više zdravstvenih problema nego oni u našim godinama. Naši roditelji su, prosto, suviše stari da bismo im govorili ono što zaista mislimo, zato im sada vraćamo dug pričajući s njima kao sa decom, štedeći ih i čuvajući od svega, a najpre od sebe. Odlučila sam, zato, da nikada više ne pričam ništa svojim roditeljima, da ih poštedim, jer oni nisu zaslužili ništa osim lepih reči. Eva, rekla sam i obrisala suze, od danas ćeš ćutati.”
― Milica Vučković, Smrtni ishod atletskih povreda

“Ne mogu da podnesem monotoni zvuk sumornog mora, ć�ܳٲ������ Boga... saznanje da dok ljudi glasno pate - Bog ostaje skrštenih ruku, nem.”
― Shūsaku Endō, Silence

“Ćutanje vodi u tihu smrt
Liči na ž�����dz�, a nije ž�����dz�”
― Dejan Stojanovic, Krugovanje

“Ako svi ćute
To je znak da je kasno
Da pregovora nema
Jer vandali slušaju samo kad su slabiji”
― Dejan Stojanovic, Krugovanje