欧宝娱乐

“Hiljadu ne膷ijih sre膰nih 膷asaka bi膰e kao ovaj, ali ovaj nikada vi拧e. Hiljadu tu膽ih ljubavi bi膰e kao ova, ali ova nikada vi拧e. Nikada: jedina kona膷nost. Prvi put znam 拧ta je sre膰a, osje膰am je, vidim, miri拧em. Cio svijet i cijela vasiona, nas troje. Nikog drugog osim nas nema.”
― Mesa Selimovic

“Ta i ta devojka, recimo, kao i svi drugi, ima svog idealnog mu拧karca; samo, nevolja je ta 拧to ona 啪ivi u Rumuniji, a on je Eskim. Koje su 拧anse da se sretnu? A znali bi, sve bi im bilo jasno kad bi se samo sreli...ali se naprosto ne膰e sresti. Njihovi 啪颈惫辞迟i posta膰e ljubavno proma拧eni. A kad proma拧i拧 ljubav, 拧ta onda uop拧te mo啪e拧 da pogodi拧?”
― Marko 艩elic虂, Zajedno sami

“Ne ljubi manje koji mnogo 膰uti,
on mnogo tra啪i, i on mnogo sluti,
i svoju ljubav (kao par膷e kruva
za gladne zube) on bri啪ljivo 膷uva
za zvijezde u visini,
za srca u daljini”
― Tin Ujevi膰

&濒诲辩耻辞;笔搁贰顿翱厂贰膯础狈闯贰

Poznala sam te kad sneg se topi,
topi, i duva vetar mlak.
Blizina prole膰a du拧u mi opi,
opi, pa 啪udno udisah zrak.
S ne啪no拧膰u gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da 膰e拧 biti mi drag,
drag u 啪颈惫辞迟u celom.

Poznala sam te u zvonak dan,
dan pijan, sve啪 i mek.
膶inja拧e mi se ve膰 davno znan,
znan kad te poznadoh tek.
S ne啪no拧膰u gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da 膰e拧 biti mi drag,
drag u 啪颈惫辞迟u celom.

Poznala sam te kad kopni led,
led, dok se budi proletnji dah;
kad dan je 膷as rumen, 膷as setan, bled,
kad sretno se i tu啪no u isti mah.
S ne啪no拧膰u gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da 膰e拧 biti mi drag,
drag u 啪颈惫辞迟u celom.”
― Desanka Maksimovi膰

“Sve uspomene sa kaputa stresi, samo budi to 拧to jesi, tu gde si, 拧ta god da se desi ti budi ok. I nikad ne saznaj kako to boli kad nekoga voli拧, a mrzi拧; kad mrzi拧, a voli拧 i lomi拧 se da izdrzi拧. Ostaje nada da ce nekad negde neko hteti da shvati mene, moja lutanja, ma拧tanja i sanjanja, i znati da ih prati. I ko zna, mo啪da jednom na膽e拧 me - tamo gde prestajem ja gde po膷inje拧 ti, gde stali smo mi, gde sada su drugi. Ali sre拧膰e拧 samo stranca, slu膷ajnog prolaznika i pogled leden,
iako te je taj neznanac nekada voleo vi拧e od sebe. (Jedan)”
― Marko 艩elic虂

“Snovi su se raspr拧ili, ostala je gola, opora realnost. Ipak, osje膰am da bez obzira gdje sada bio, 拧ta radio, bio pijan ili trijezan, pri膷ljiv ili 拧utljiv, misli拧 isto 拧to i ja - da na kraju svijeta, u beskraju svemira, postojimo samo nas dvoje, da smo nas dvoje zapravo cio jedan kosmos. Tako 膰e i ostati.”
― Nura Bazdulj-Hubijar, Doba nevinosti

“Je li ovo ljubav, ili bolna jedna potreba da ljubim?”
― Jovan Du膷i膰

“Ljubav se ne odaje. To je tajna koju dvoje moraju osjetiti.”
― Enver 膶olakovi膰, Legenda o Ali-pa拧i

“Takva je ljubav.
Ona mo啪e da uni拧ti 膷oveka, i nanovo ga podigne i preporodi. Danas mo啪e da voli mene, sutra tebe, a ve膰 sutra uve膷e nekog stranca, toliko je nestalna. Ali mo啪e i da bude 膷vrsta kao nesalomljiv pe膷at, mo啪e neugasivo da plamti do samrtnog 膷asa.”
― Knut Hamsun, Victoria

“Prazne ruke prazno srce pusta sena. I nema mene al' ima ljubavi moje.”
― Branko Miljkovi膰

“Pa u tome i jeste sve - vra膰ati se. S jedne ta膷ke na zemlji 膷eznuti, polaziti i ponovo stizati. Bez te ta膷ke za koju si vezan, ne bi volio ni nju ni drugi svijet, ne bi imao odakle da po膽e拧, jer ne bi bio nigdje. A nisi nigdje ni ako ima拧 samo nju. Jer tada ne misli拧 o njoj, ne 膷ezne拧, ne voli拧. A to nije dobro. Treba da misli拧, da 膷ezne拧, da voli拧.”
― Me拧a Selimovi膰, Death and the Dervish

“A po拧to su to deca, pri膷aj im o bitkama
i kraljevima, 膽avolima, slonovima i
an膽elima, ali ne zaboravi da im pri膷a拧
o ljubavi i sli膷nim stvarima.

(epigraf, Radjard Kipling - 沤ivotna smetnja)”
― Mathias 脡nard, Parle-leur de batailles, de rois et d'茅l茅phants

“Takva je granica izme膽u ljubavi i obo啪avanja. Jo拧 tanja je granica izme膽u obo啪avanja i ludila. Ono 拧to razdvaja ludilo od obo啪avanja je stvarnost. Da li te voli onaj koga voli拧? Da li zna da postoji拧?”
― Tamara Ku膷an, Bivirgata

“U nekim ljudima zauvek ostane拧; u glasu, u svakom pokretu, u svakoj suzi i smehu; u svakoj pono膰noj ti拧ini, naj膷e拧膰e. Postane拧 ono 拧to se 膰uti, ali i ono 拧to se ne mo啪e sakriti. Tuga. Suza. Svako ko ih zavoli posle tebe, voli zapravo, tebe.”
― Tamara Ku膷an, Zauvek

“Ljubav postoji i traje samo ako se tro拧i.”
― Edin Tule

“Da je na svetu vi拧e ludaka poput nas, svet bi bio normalnije mesto.”
― Tamara Ku膷an, Profajler

“Plakala sam jer se dvije tuge, ko dvije zvijeze padalice dodirnu拧e u zajedni膷koj boli.”
― Miro Gavran, Judita

“Ponekad, za 啪颈惫辞迟ni uspeh nije potrebno mnogo: susret, odluka, 拧补苍蝉补...
艩ta je potrebno da se propusti ljubav? Nekoliko sekundi, oklevanje, 拧补苍蝉补...”
― Guillaume Musso, Parce que je t'aime

“Svako ko je pro啪iveo ljubav i ko zna koliko daleko ona mo啪e i膰i, nikada ne mo啪e biti zadovoljan s ljubavlju koja je osrednja. Sada ne mogu pristati na manje. Jednostavno ne mogu! Moja ljubav prema njemu - bila je ljubav mog 啪颈惫辞迟a. Gle, iako sam ga izagnala iz svog 啪颈惫辞迟a, on jo拧 uvek u mojoj glavi stoji kao kip prema kojem merim svakog drugog mu拧karca, i na 啪alost, svima drugima ne拧to fali. I naravno, ja sam ta koja gubi takvim usporedbama.”
― Rajaa Alsanea, Girls of Riyadh

“- Ja sam na to gledala ovako - ne zaslu啪ujem ni拧ta manje od njega. Me膽utim moj je broj jedan pristao biti sa nekim manje vrednim od mene, pa sam i ja sada prisiljena biti sa nekim manje vrednim od njega.



- Tu se ne sla啪em sa tobom. 艩to se mene ti膷e, moj broj jedan je oti拧ao, ali 膰e do膰i neko ko je jo拧 bolji od njega! Nikada se ne膰u podceniti, i nikada ne膰u biti zadovoljna mrvicama.”
― Rajaa Alsanea, Girls of Riyadh

“艩ta se prvo dogodi? 艩ta iz 膷ega nastaje? Ludilo iz ljubavi? Ljubav iz ludila? Da li 膷ovek poludi od ljubavi ili je pak dovoljno lud, kada sebi dozvoli da zavoli鈥� 膶oveka koji ga ne膰e ni pogledati?”
― Tamara Ku膷an, Bivirgata

“Nekad mi na拧a ljubav li膷i na pepeo, a 啪ena koju volim na izgorelu 拧ibicu. Taman kad odlu膷im da od pepela odem, ona se zapali. Natera me da shvatim... Mo啪da nikada nije trebalo da se volimo, manje bismo se mrzeli. Trebalo je samo da se zaljubimo, da se 啪elimo... I da u toj opsesiji zajedno izgorimo.”
― Tamara Ku膷an, Bivirgata

“Ljubav i godine ne mo啪e拧 da zaustavi拧. Mo啪e拧 samo da se pomiri拧 sa onim 拧to ljubav i godine rade... Prolaze. Ljubav s godinama. Godine s ljubavlju.”
― Tamara Ku膷an, Oduvek

“Vredi li voleti ono 拧to 膰e te boleti svaki put kada ga zagrli拧?”
― Tamara Ku膷an, Oduvek

“膶udni smo mi. Idemo od nazad. Volimo se pre dodira, mrzimo se pre suza, upoznajemo pre pru啪anja ruke i rastajemo kada je najlep拧e.”
― Tamara Ku膷an, Pe拧膷ani sat

“Jer, ljubav tka porodi膷ne veze, a ne krv.”
― Guillaume Musso, Parce que je t'aime

“Granje uto zapucketa; vatra zaigra 啪rtvenikim 啪ovijalno, bogato, brzo djetinje, o拧tro, zlato joj osvijetli lov膷eve crnpuraste ruke. Atra se uspravi, pogleda hrabro u kaos kanjona.
鈥溑爐o jest?鈥� tada 膰u zapitati. Ne znam za拧to; tek se dogodilo.
鈥淪ve 拧to ima mogu膰nost ne biti. Ja mislim...鈥�, govori Atra. 鈥淚 prva je vatra zapaljena po zapovijedi, i prvi korak bio je sanjan. Dolazak, pokret i odlazak, oni su dijelom odluke 拧to je starija.鈥�
鈥淚 ako se dovoljno dugo ustraje u njemu, oslobo膽enje kojem te啪imo, kao posljedica jedanput mo啪da 膰e i do膰i; trajno moljeno bit 膰e ispunjeno...?鈥�
鈥淛er 膷ak se i to doga膽a, da struja moli, a zaboravila je za拧to; tra啪enje tako je postalo rutina. I ako li do膽e do onog za 膷im toliko traga, ne oni 拧to 膷ekaju, nego putnik bi se mogao jedini iznenaditi. Opet: ne sje膰a se za拧to je po拧ao, ni kuda ide, ni tko ga do膷ekuje. Ali ovo su misli kojima si putovao ranije.鈥�
Premnogo... i prestvarno, sasvim bez kraja bespu膰a stijenja te vode u 膷istom prozircu u啪dena dana, u plesu vatre i zvuka i vode, provalijom kao platnom prolaze traci dima izgaraju膰eg drveta usijanog, zametima za啪agrenog, le拧ina je nasmu膽ena i cvr膷i ve膰 i pu拧i se, pucketa - masti sagorijevaju slijevaju膰i se po drvetu. 膯uhta vjetar i veselo nji拧e se vrijes, pepeo, vru膰ina se di啪e na ljude pred granicom, preda mnom slika vrsno膰e i smisla, punano zvu膷e odsutne rije膷i Atre:
鈥淪hva膰a拧 li...? Ljubav su vrata rastanka; to nije borba, kad se i ne odlazi nego prijateljski. Stvarnije odlazak na ono dalje, 膷i拧膰e, bolje, odavdje mi samo mo啪e拧 pomo膰i da odem u novo. Na visinama, niskosti nema, sluti拧 li - jo拧 sada, sluti拧 li...?鈥�
鈥淣ije li onda tako da se ipak i rastajemo...?”
― Ivan Baran, Veliki pad

“Mo啪da ne拧to veliko, neponjantno preveliko, neka tiha vizija koju razumijevam sada skoro sveukupno rasapnut, nejasno nesvoj, nejak slu膷iti si啪e na shvatljivo i mnogo manje slobodan od njegove sadr啪ine sasvim se maknuti; ja osjetim da vi拧e nisam ja. Mo啪da nikada to nisam ni bio, ali 膰utim, obuhva膰am, doti膷em se spoznaje da i ako ima rastrovljenja, ono malne mora da je u neposrednom prepoznavanju vlastitih niskosti, prihva膰anju krivde pa i kad ne znamo izna膰i 拧to to bivanje jest, kud li rastrovljenje, kamoli krivda. I ja se nalazim u sivo-mla膷noj sobici bazde膰oj po oporo o拧troj bolesti gdje miruje拧 u svojoj bljedoplavoj haljini sa cvjetovima 拧arovito ki膷eroznim; osjet u meni je izvoran, stid je gusto neprobojan, gotovo me je strah dizati pogleda prema tebi, tvojemu licu okrunjenom bljedilom kuhinjskoga prozora. Mjesto tebe, u pod gledam, u plo膷ice, posti膽en uop膰e ti se obra膰ati, biti kraj tebe makar u predstanju pa i ako sam cijeloga 啪颈惫辞迟a najvi拧e htio ba拧 ovdje uz tebe se nalaziti.
鈥淒ogodilo se da si umrla. A sve 拧to sam postigao, najvi拧e na prevaru, uvjeravaju膰i ljude da sam ono 拧to nisam, di啪u膰i na tome cijeli svoj 啪颈惫辞迟, sve se po膷elo uru拧avati ba拧 isti dan kad sam dobio vijest o tebi. Osje膰ao sam se raspadnut. Najni啪i. Sje膰am se samo da nisam vi拧e imao snage...鈥�
I sje膰am se da si sjedila skoro i ne slu拧aju膰i tako savr拧eno smirena, shva膰aju膰i zaista i najni啪e gmizavce kakav sam ja, kao hrid kojega zapljuskuju tanahni valovi, zeleno-prozirni u odsustvu svjetla, odolijevala si mojim opravdanjima i bijednim mojim nenijama sasvim neusiljeno, sve da nisi pokazivala ni grote ljutnje - tek se suverenosti jedne dosje膰am, udaljenosti, dostojne nedodirljivosti, a nakraju i tvoga 拧apta:
鈥淎li si se usudio.鈥�
鈥溎寀j me... Nije tako. To ipak nisam ja...”
― Ivan Baran, Veliki pad

“Ja sam svog mu啪a mnogo volela - rekla mi je ona. - Pa sam ga mrzela. Pa mi je bilo svejedno. I sad ga opet volim.”
― Vladimir Pi拧talo, Pesma o tri sveta

“Izme膽u nas je uvek bilo tako: kad je nema, onda je nema kao da se zaista nikad, nikad vi拧e ne膰e pojaviti, a kad je tu, onda je prisutna tako kao da je to najprirodnija stvar na svetu i kao da 膰e doveka i bez promene ostati tu.”
― Ivo Andri膰