欧宝娱乐

“Je li dobro, vi gospodine... da... da se o meni uop膰e govori?鈥�
鈥淜ako molim?鈥�, u larmi se iza drvenog namje拧taja potom za膷uje. Razgovori utihnu, tek glas tog starijeg 膷ovjeka preuzme rije膷: 鈥淛e li to... To ste vi, Atra? Vi ste pitali, ako sam 膷uo, je li dobro o vama govoriti?鈥�
鈥淛别蝉补尘.鈥�
鈥淥 bo啪e i djeteta, inteligentnog, sjanog...! Ne, ne kudite ju, molim vas, dozvolite, to je veliko i 膷isto pitanje! A gdje ste li, zar sjedi iza komode?鈥�, obrati se nekome za stolom. 鈥淣o, 膷ujete me, to je bitno. Ne morate ustajati. Mo啪emo i ovako. Pitali ste, je li dobro o vama. Je li dobro, dakle... svrhovito, u protivu dakle nesvrhe i nebitka spominjati da ste i vi dio svega ovoga, mo啪da zapravo i dalje od predmeta, da ste uzrok, sama pratvar stvari isto i sada dok vas moje slabe o膷i uistinu ne vide, a u拧i jedva i 膷uju? A vi... vi ono jeste iza komode, djevo Atra?鈥�
鈥淛a jesam tu.鈥�
鈥淚 膷ujete 拧to govorim? 膶ak razumijete svaku moju rije膷 ondje u sjeni? Ja sam vam, djevo, oprostite i na tome, ja sam vam doista jedno 膷eljade staro pa mi je potrebno slijedom toga obra膰ati se kudikamo glasnije. Nekada i kad 膷ovjek vi膷e - e, sad 膰ete se nasmijati, znam to! - nekada i kad 膷ovjek vi膷e, prazni se vriskom iz petnih 啪ila ravno u moje lice - ja ga ne 膷ujem. A to vam se gdjekad u mojim godinama zna dogoditi, razumijete... odvije se i to da ne raspoznajem glasa samoga sebe; ja si govorim, obra膰am se samome sebi, za ramena se hvatam misle膰i da je tu netko komu poznajem oslonca pa se 膷ak nalazim pokatkad u mahinalnom 膷inu izgradnje 啪ivota na toj zamisli, usto sasvim uzgredice lu膷e膰i i ono 拧to praznoljudski nazivamo vlastitom i op膰om su拧tinom, a zapravo - ondje vam nema nikoga. Praznina, otkrio sam... gluho膰a, ustvari pravo i potpuno mrtvilo ili makar ja ne拧to vi拧e od toga jo拧 uvijek nisam do膷ekao. No ja sam, ovaj... ja sam sada shva膰en?鈥�
鈥淧oslu拧ala sam vas.”
― Ivan Baran, Veliki pad