欧宝娱乐

“Selflessness. Humility. Truthfulness. These are the three marks of an honorable man.”
― Suzy Kassem, Rise Up and Salute the Sun: The Writings of Suzy Kassem

“That child of Hell had nothing human; nothing lived in him but fear and hatred.”
― Robert Louis Stevenson, Dr. Jekyll and Mr. Hyde

“Ibuku menyodori pisau, 鈥淧otong jari kakimu. Kelak jika kau jadi ratu, kau tak akan terlalu banyak berjalan. Jadi kau tak membutuhkannya.鈥� Maka kuambil pisau itu dan kugigit bibirku saat aku berusaha memutuskan ibu jari kakiku. Kubuang bagian kecil tubuhku itu ke tempat sampah untuk menjadi santapan anjing. Kini kusadari, Nak, dunia ini memang penuh dengan sepatu kekecilan yang hanya menerima orang-orang termutilasi.

(Perempuan Buta Tanpa Ibu Jari)”
― Intan Paramaditha, Sihir Perempuan

“Perempuan kayak saya nggak bisa diumpet-umpetin.”
― Intan Paramaditha, Goyang Penasaran: Naskah Drama & Catatan Proses

“Ovo je Fritz: beskoristan je, kao 拧to vidi拧. Posve neodgovoran. No, s druge strane, Fritz se samo igrao pripovjeda膷a. Da je pravi majstor poput urara, znao bi kako svaki 膷in ima svoju posljedicu. Iza svakog tik slijedi tak. Iza re膷enice - Bio jednom... - mora slijediti 辫谤颈膷补, ina膷e 膰e slijediti ne拧to drugo, a to mo啪e biti puno opasnije od pri膷e.”
― Philip Pullman, Clockwork

“賱丕 鬲噩毓賱 兀賷 卮賷亍 賷鬲賲賱賰賰 賲賴賲丕 賰丕賳 乇賵賳賯賴”
― 賲丨賲賵丿 兀賲賷賳, 丕爻鬲噩賵丕亘

“That's right," Jack said. "Just the elevator."
"What do you mean, just?" Wendy demanded. There was an ice-skim of hysteria on her voice. "It's the middle of the night. Who's running it?”
― Stephen King, The Shining

“Di mana-mana ada makhluk halusnya. Salah satunya lagi berdiri di belakangmu.”
― Haditha

“Romo percaya kalau pohon itu angker?鈥� tanyanya lagi seusai acara memetik mangga, berdua menggelar tikar plastik di tanah kebun, mengiris mangga dan melahapnya.
鈥淩omo pribadi sih tidak percaya. Bagi romo pohon tetaplah pohon. Kalau dibilang ada penghuninya, biarkan saja, itu bukan urusan kita. Dan kita tidak boleh ganggu.鈥�
鈥淛adi Romo percaya pohon itu ada penunggunya?鈥�
鈥淜alau masalah itu Romo tidak yakin. Karena itu adalah hal gaib. Kita tidak tahu dan itu bukan urusan kita.”
― haditha, Anak Pohon

“袧褟泻芯懈 褏芯褉邪 褋懈 芯褋褌邪胁邪褌 锌褉械褔褍锌械薪懈. 袛褉褍谐懈 褋褗斜懈褉邪褌 锌邪褉褔械褌邪褌邪 懈 谐懈 蟹邪谢械锌胁邪褌 芯褌薪芯胁芯, 薪芯 胁褋懈褔泻懈褌械 懈屑 芯褋褌褉懈 褉褗斜芯胁械 褋懈 谢懈褔邪褌”
― Dot Hutchison

“Beware of the Monsters inside us鈥�
They will determine our fate.”
― RABIH N

“U treptaju oka, trojica kelnera su na na拧 sto spustili 膷a拧e, fla拧u apsinta, kocke 拧e膰era, ka拧iku sa prorezima kroz koje 膰e kapati za卢sla膽ena voda, i fantasti膷nu fontanu u koju su iz dva bokala sipali ledenu vodu. Do拧lo mi je da zatra啪im da meni naliju jednu 膷a拧u te vode, ali pre nego 拧to sam stigao da zaustim, suvonjavi mladi膰i, svi samrtno bledi i upalih o膷iju, ve膰 su u 膷a拧e sipali apsint鈥� polo啪ili na njih ka拧ike, a na ka拧ike po kocku 拧e膰era鈥� i podmetnuli ih pod slavinu fontane koje su odvrnuli. Drugih 膷a拧a nije bilo, a toliko su se brzo i utvarno udaljili da nisam stigao da zatra啪im jo拧 jednu. Tako膽e, primetio sam da su me kradomice posmatrali鈥� nekako 膷udno, neprijateljski, mada ne kao 拧to vojnik na rati拧tu posmatra neprijatelja, ve膰 kao 拧to u afri膷koj savani kralj 啪ivotinja posmatra podanike, gazele, kojima 膰e se nahraniti. Ponovo mi postane ne卢prijatno, kao kad sam skrenuo u ovu odbojnu ulicu i produ啪io plo膷nikom ka restoranu鈥� Ponovo me je spopala ta strahovita po卢misao o motrenju, samo 拧to su na mene, sad, stvarno 膷udnovato motrili.
- Iz pripovetke ''La fee verte”
― Boban Trifunovi膰, Srce lutke

“Glad me mori, a na tu ranu so sipa kelner, koji na sto, pred na卢smejanu mladu go拧膰u spusti porcelanski tanjir, pa pokraj njega slo啪i salvetu. Nigde ne spusti ni jedan jedini komad escajga. Sto卢mak mi zakr膷i, a glad mrzovoljno prozbori: 鈥濱zvinite, ja 鈥� Mogu li dobiti jelovnik?鈥�
Kelner pogleda gospo膽icu Leblank, pa pogleda mene. 鈥濶ije vam potreban jelovnik. Zar niste pro膷itali da ve膷eras za nas kuva gospodin Li拧e? Prili膷no je popularan, ako niste znali.鈥�
鈥濸ro膷itao sam, da. Me膽utim 鈥� Kako ste vi, gospo膽ice, naru膷ili svoje jelo? Naru膷ili ste ga kad sam stigao, kad sam seo.鈥�
Mladi膰 promrmlja. 鈥瀂nate鈥� red 鈥� 鈥�
鈥濺ed?鈥� zaprepa拧膰eno 膰u ja, jasno prenagljuju膰i. Ne, nisam pre卢naglio: gladan sam, a sa mnom se poigravaju kao sa 啪abom, koju su metnuli u lonac i polako ga zagrevaju, misle膰i da sam 啪aba k么 啪aba 鈥� da ne膰u primetiti 拧ta je posredi鈥� da su se urotili protiv mene! Povi膷em: 鈥濳akav red?鈥�
鈥濶eki red鈥�, zbunjeno 膰e mladi膰. 鈥瀂nate, mora 鈥� 鈥�
Gospo膽ica Leblank ga dra啪esno dopuni: 鈥炩€ostojati neki red. Naprosto, mora. Tako vam je 鈥� kako vam je, mili moj. Vi ste moj gost i bi膰ete poslu啪eni.鈥�
- Iz pripovetke ''La fee verte”
― Boban Trifunovi膰, Srce lutke

“Zbog njihovog zverskog disanja posko膷im i preturim stolicu鈥� i zaka膷im konobara koji mi se s le膽a prikradao, a koji je u jednoj ruci dr啪ao poklopljeni poslu啪avnik. Zaka膷im ga, a ne bih li mu skinuo taj skaredni kez sa lica gurnem ga jako koliko mi jadni mi拧i膰i dopu拧taju鈥� i on padne pozadi, ispusti taj poslu啪avnik uz zvonki zvuk 拧to odjekne sablasnom salom. Ne mogu a da ne pogledam 拧ta se skrivalo pod poklopcem, 拧ta je to 拧to je donedavno nameravao nekome da poslu啪i. Debelju拧kasto je i sirovo鈥� krvavo kao komad mesa slabo ili nimalo oprljen 啪arom.
- Iz pripovetke ''La fee verte”
― Boban Trifunovi膰, Srce lutke

“Do naj膷udesnijeg i, ujedno, naj膷udovi拧nijeg primerka u svojoj zbirci do拧ao sam pro拧le godine, u ovo doba. Da, se膰am se kako sam i tad, zabavljen svojom zapanjeno拧膰u i za膷u膽eno拧膰u, po卢smatrao taj primerak i poku拧avao da odgonetnem tajne koje je sa sobom, po smrti, povukao u ni拧tavilo, da nikad ne budu otkrive卢ne. Ponosan sam na taj primerak, a taj ponos je, kao 啪ilav korov, iznikao iz mog ne bogzna koliko pronicljivog zaklju膷ka da nijedan drugi predmet koji posedujem ne mo啪e da se meri sa njim! Ne, ni卢jedno mu deformisano novoro膽en膷e ili nero膽eni sijamski blizanci koje 膷uvam u teglama, nijedan primerak prepariranih dvoglavih ovaca ili pasa, nijedna izdu啪ena lobanja nubijskog vra膷a ili par smrskanih, tkaninom povezanih stopala kineskih 啪ena ne mo啪e parirati po karakteru 鈥� niti stanju u kojem se nalazi.
- Iz pripovetke ''Veliko delo”
― Boban Trifunovi膰, Srce lutke

“Ni nedeljama nakon 拧to sam sastavio poru膷enu staklenu kutiju i, na jedvite jade, smestio tu gomilu mesa sa desetinama o膷iju u nju 鈥� buljavih, krmeljavih o膷iju koje su se, 膷ini mi se, umno啪ile u poslednja dva dana 鈥� nisam uspeo da prona膽em ni拧ta ni o ka卢kvoj boljki koja je mogla da odvede u tako ogavno stanje, niti da i拧ta samostalno zaklju膷im. Razume se, nikog nisam mogao ni拧ta da pitam; nisam smeo ni re膷 da zucnem o toj tajni nad tajnama, o u啪asu nad u啪asima, o poreme膰aju u zakonima prirode i samog bi膰a鈥�
- Iz pripovetke ''Veliko delo”
― Boban Trifunovi膰, Srce lutke

“Krici i krkljanje razlegli su se na拧om ku膰om na Dor膰olu, neljudski i neprirodni, i nastavili da se roje 膷itave no膰i. Siguran sam da su u du拧e svih na拧ih kom拧ija koji su ih za膷uli uterali strah, utkali ose膰aj odvratne krhkosti u tu nedoku膷ivu su拧tinu bi膰a, koji je nagove拧ta卢vao da se sve, tek tako, mo啪e raspasti ili rasto膷iti. Zahvaljuju膰i tim kricima, svi koji su ponekad i svra膰ali do ku膰e, gotovo svi, zazira膰e od nje i nas samih zbog Milutinove grozne dernjave i urlikanja, koje kao da se iz dubine njegovog bi膰a, pentralo uz njegovo grlo i iskakalo iz njegovih usta鈥� samo da se ne nastani unutra i iznutra ga izjede.
- Iz pripovetke ''Beleg”
― Boban Trifunovi膰, Srce lutke

“Samo me saslu拧ajte i sazna膰ete 拧ta je poljuljalo moju pobo啪nost, moju veru u sve 拧to propoveda svaka crkva, svaki prorok na na拧em svetu. 膶ujte, na拧em! Nikada na拧 svet nije, stvarno, pripadao nama... Kako to mogu da ka啪em? Mogu, o膷e, jer da je svet na拧, da ga je Bog stvorio za nas, stvorio bi ga savr卢拧enog. Svet u kojem 啪ivimo, koji nazivamo svojim, ni po 膷emu nije savr拧en. Postoje zakoni, poput zakona fizike, o kojima danas malo ko i拧ta zna鈥� o kojima malo ko mo啪e da pretpostavi da postoje.
- Iz pripovetke ''Veteribus Ritibus”
― Boban Trifunovi膰, Srce lutke

“Police sa knji卢gama su se prete膰e nadnosile nada mnom, a same knjige, prete啪no u ko啪nim povezima, kao da su nastojale da svuku tu ko啪u i izdu啪e je u 鈥� u nekakve glatke pipke, kao kod hobotnice, kojima 膰e me 拧膷epati i pokidati. Nije mi bilo mesto u toj biblioteci, me膽u dok卢torovim bele拧kama, koje sam, iz znati啪elje se primaknuv拧i stolu, po膷eo da prelistavam.
O, o膷e鈥� U啪as nad u啪asima! Raspolu膰ena tela, na koja su pri拧ive卢ni delovi drugih, tu膽ih tela鈥� negde i tela 啪ivotinja. O膷i prevu膷ene poluprozirnim koprenama.
- Iz pripovetke ''Veteribus Ritibus”
― Boban Trifunovi膰, Srce lutke

“Vreme se sastoji iz stalnog nizanja trenutaka, a 膷ovek je u tom tajanstvenom nizanju samo bezna膷ajna slu膷ajnost. Na sre膰u ili na啪alost, 膷ovek je podlo啪an vremenu, po膷ev拧i od ne啪eljenog ro膽enja, pa do samrtnog ropca; jedan po膷etak i jedan kraj u ne卢sagledivom nastupanju svih po膷etaka i svih krajeva. Prema svom trajanju, nesagledivo je si膰u拧an spram ve膷nosti, koju sam donedav卢no zami拧ljao kao konstantu, kao a priori negaciju mogu膰nosti da i拧ta po膷ne ili se zavr拧i. U kontekstu smrti, kao crnilo koje je oduvek bilo i koje 膰e tu uvek biti, i u kojem ni拧ta ne nastupa.
- Iz pripovetke ''Ve膷nost”
― Boban Trifunovi膰, Srce lutke

“Pre pet godina, u septembru 1930., u 艩umadiji i na jugu zemlje, stanovni拧tvo je nagva啪dalo o dotad nevi膽enim strahotama na nebu, a novine su od njihovih strahovanja napravile sprdnju. Mada, ko卢liko su novinari ismevali sujeverni svet, toliko su zazirali od izjava pilot芒 Jugoslovenskog kraljevskog ratnog vazduhoplovstva, i zata拧卢kavali ih. Jedan je 膷lanak dospeo do 膷italaca 鈥� i to tek kao sporedan, kratak, u jednim ni拧kim, niskotira啪nim novinama. Ni na radiju se o tome nije prenosilo bogzna kako, ni koliko, osim kao o vremenskim nepogodama o kojima se svuda u Kraljevini razglabalo razbibrige radi. Me膽utim, u Beogradu su retke fotografije tih fenomena prela卢zile iz ruke u ruku, mno啪ile se i izazivale nepoverenje 鈥� ne prema stanovni拧tvu koje 拧iri glasine ili fotografu, ve膰 prema urednicima novina, politi膷arima i samom kralju. Naime, neki su 辫谤颈膷补li da pi卢sanje o 啪utozelenoj svetlosti, zadahu truljenja koji joj je prethodio, i zvuku koji podse膰a na potmulo brujanje ili zujanje 膷itavih ko拧nica, nije dobro za narod, jer uliva nepoverenje u vlastodr拧ce i nau膷nike 鈥� jedine koji mogu pru啪iti kakvo-takvo obja拧njenje, a ne pru啪aju ga. Za膷udo, ni crkva nije nameravala da d芒 ikakvo obja拧njenje.
- Iz pripovetke ''Susret”
― Boban Trifunovi膰, Srce lutke

“Svega sam minut proveo le啪e膰i na zemlji, 膷ude膰i se toploti koja iz nje izbija, a kad sam naredio nogama da me poslu拧aju, pridigao sam se i pohrlio prema ru拧evinama, gde su malopre stajali sledbenici sa svojim prvosve拧tenikom. Slu膷ajno sam, poniru膰i, dodirnuo komad ru拧evnog zida i smesta povukao ruku, zbog neo膷ekivane vreline. Ponovo sam pao na kolena i do膷ekao se na dlanove, pod kojim sam osetio sitan prah, poput pepela koji je vetar raznosio kojekuda. Pozvao sam Vladu po imenu, pozvao ma koga ko mo啪e da 膷uje, a niko me u toj spr啪enoj pustari nije 膷uo鈥� ili se, makar, nije odazvao.
- Iz pripovetke ''Susret”
― Boban Trifunovi膰, Srce lutke

“艩ulc je svoje himne posvetio zlom demijurgu, propovedaju膰i o preobra啪aju koji, kroz njega i njegove mo膰i, treba pokrenuti: o preobra啪aju u prvobitnu tvar. Umalo je uspeo da se preobrazi! Na卢啪alost, smrt ga je prerano stigla. Pusti to; ne treba da ti 辫谤颈膷补m o tome. Mogu da ti is辫谤颈膷补m o pravom preobra啪aju 鈥� preobra啪aju mladog Franca K. iz Kirlinga, pokraj Be膷a 鈥� kojem je Jelena pri卢sustvovala. Zapravo, ne 鈥� ne膰u da du啪im pri膷u鈥� Ne smem da se zadr啪avam. Re膰i 膰u ti samo da se mladi K. smesta privikao na promenu! Kakve veze imaju taj mladi膰, kamen i preobra啪aj? Imaju, braco, jer je u Beogradu 鈥� ta膷nije, u katakombama pod Beogradom 鈥� posle tri godine pripreme, ponovo poku拧an preobra啪aj!
- Iz pripovetke ''Preobra啪aj”
― Boban Trifunovi膰, Srce lutke

“Predve膷e smo pojali, spustili se u podrum i u krugu 鈥� u kojem je, u sredi拧tu, kle膷ao dr Mili膰evi膰, dr啪e膰i kamen 鈥� prineli na 啪rtvu ovcu. Prolili smo krv u zdelu, te polili doktora i time ga obredno okupali. Kako se prethodno oslobodio 啪ivotinjskog nagona u orgi卢jama, nadahnuo re膷ima apostol芒 i smr膰u 啪rtve, pa pomazao krvlju, bio je pripremljen za preobra啪aj.
- Iz pripovetke ''Preobra啪aj”
― Boban Trifunovi膰, Srce lutke

“Zastali smo kod jedne jako 膷耻诲苍别 lutke鈥� ru啪ne, mada pa啪ljivo napravljene, nakazno naslikanog iscerenog lica i bedno skrojenog kostima. Bila je to lutka nekog arlekina, ako je to bio arlekin, a ne dvorska luda ili neko ko se, naprosto, blesavo obukao i na拧min卢kao. Nisam mogla da proniknem u to, a ni sad ne mogu. 艩ta god da je, podsetila me je na arlekina! Lutka je bila sama na polici, po-dignuta, pomo膰u crvenih niti konca, zavezanih za eksere. Visila je, kao 拧to 鈥� bo啪e me prosti! 鈥� bo啪ji sin visi na krstu, oklembe拧en i oborene glave. Posegnula sam ka njoj i dodirnula joj lice, podigla ga i pogledala joj u o膷i...
- Iz pripovetke ''Srce lutke”
― Boban Trifunovi膰, Srce lutke

“Samo sr啪 bi膰a sve卢do膷i o njegovoj pravoj prirodi, li拧enoj svih zabluda koje su, naizgled, izvitoperile njegovu prirodu. Dabome, priroda je nepromenljiva 鈥� ni膷im se su拧tina ne d芒 zamutiti ili razbistriti. 膶ini mi se da isto va啪i i kad su u pitanju zakoni fizike鈥� Drevni alhemi膷ari su, sto卢ga, pogre拧ili, a pogre拧ili su po pitanju svojih teorija i prakti膷nih postupaka. Vidite, oni su poku拧avali da pro膷iste materiju, da je zapanjuju膰im metodama promene 鈥� i time joj promene su拧tinu. Su拧tina se samo mo啪e manifestovati ovako ili onako鈥� Kao voda: da li je smrznuta, da li te膷e ili isparava 鈥� nije va啪no, jer voda je, i dalje, voda. Dakle, su拧tina, naprosto, jeste 鈥� i ne menja se.
- Iz pripovetke ''Srce lutke”
― Boban Trifunovi膰, Srce lutke

“Rado bih te pitao za mi拧ljenje o plavi膷astom prahu, ilova膷i, primerku 膷耻诲苍别 zbirke pesama na nema膷kom i poderanoj crnoj tkanini, da sam se nakanio da ti o tome pi拧em ranije. Prekorno po卢smatram sebe, vrtim glavom i uzdr啪avam se od uzdaha. Trebalo je da ti pi拧em i pitam te o鈥� o tim 膷udnovatim predmetima. Trebalo je da pi拧em i prijatelju, etnologu, koji prou膷ava takve predmete. Nikome nisam pisao, Kato. Dr啪ao sam sve strahote u sebi i pomi-拧ljao da pomeram pame膰u鈥� Mo啪da sam i pomerio, samo nisam svestan promene.
- Iz pripovetke ''Posezanje za Diimrudom”
― Boban Trifunovi膰, Srce lutke

“Nisam umi拧ljao鈥� nisam uobrazio tu gorostasnu, grbavu sen koja je, grdna, 膷u膷ala pred pragom i grmela iz dubine svog gro卢znog oblika. Napisao sam 鈥瀞en鈥�, kako sam kroz nju mogao da nazrem farbu vrata i kvaku i prag鈥� a u njoj sam, sasvim sigurno, nazr么 ta膷ke tmine koje su se svijale, i iz kojih je sipilo ne拧to svetlu卢cavo, zelenkasto. Postojana i nepostojana, prozirna i neprozirna, sen se rastakala i stremila da dotakne vrata, ali se pred pragom povla膷ila鈥� i razdvajala u raznobojne seni, koje su, potom, poste卢peno nestajale. Ta grdosija se menjala tako da nipo拧to nije mogla da poprimi jedan kudikamo stalan i raspoznatljiv oblik: bila je sve i nije bila ni拧ta 鈥� a bila je tu, i tvrdoglavo grabila. Me膽utim, u poslednjem obli膷ju te seni prepoznao sam oblik 啪ivotinje (nije nemogu膰e 鈥� jarca), a ta 啪ivotinja (ne znam kako, niti 啪elim da znam!) duvala je u frulu, 膷ija me je bogohulna melodija poslala u milostivi mrak nesvesti.
- Iz pripovetke ''Posezanje za Diimrudom”
― Boban Trifunovi膰, Srce lutke

“Kata bang bokir,
semalam Suzana bangkit dari kuburnya,
ia lupa ngangkat jemuran ternyata.”
― Robi Aulia Abdi (@aksarataksa)