欧宝娱乐

“Ponekad, za 啪颈惫辞迟ni uspeh nije potrebno mnogo: susret, odluka, 拧补苍蝉补...
艩ta je potrebno da se propusti ljubav? Nekoliko sekundi, oklevanje, 拧补苍蝉补...”
― Guillaume Musso, Parce que je t'aime

“Jer svakom 膷ovjeku do膽e onaj trenutak kada treba da odlu膷i kakav 膰e 膷ovjek biti. Da li onaj koji dopu拧ta da ga drugi gaze, ili ne. A ako vam ta pri膷a nije poznata, onda ne poznajete ljude.”
― Frederik Bakman

“Samo je potrebna odluka , pa da pre膽emo granicu. Tad 膰emo znati kome pripadamo. I kakvi smo. Sun膷ani ili mra膷ni.”
― Alma Taletovi膰

“A ipak je to nekako odsutno, sordinantno je, nevezano kazano kao i sve ranije rije膷i, jednako usto prazno izan膽alim potkrovljem. U zraku se zapravo 膰utio vonj gonjenosti, nekog suo膷avanja sa o膷ekivanim usudom, mnogo ne拧to ve膰e od onoga 拧to je dijalog mogao odraziti - kao strah u sinjem jutru, kao obznanjenost, uhvatljivost, zavr拧etak razoru啪ana 啪颈惫辞迟a, pred nama je 膷ovjek koji vi拧e nema kapacitet, koji se sprema iz jaruge iza膰i; jer nekada se dogodi da osobi dojadi vlastita slabost i tu se ona sa kaosom identificira, sa krajem, sprema se po膰i ususret tomu, o takvoj zori se ovdje govori.
Vo拧tanosiva bron膷ana studen i mno拧tvenost misli, mnijenja, ideja, sve sasvim zaustavljeno uza lirski tiho tapkanje ki拧e, i disanje, i korake i 拧u拧taj odje膰e, a lice je od Zanreva vru膰e, pogled mu je odsutan, u ti拧ini on samo ustvari 膷eka na pitanje:
鈥淚 sa tim 膰e se onda zavr拧iti...? Ti odustaje拧, ti mu odlazi拧... ti se njemu na kraju predaje拧 na milost?”
― Ivan Baran, Veliki pad

“A ipak je to nekako odsutno, sordinantno je, nevezano kazano kao i sve ranije progovorene rije膷i, jednako usto prazno izan膽alim potkrovljem. U zraku se zapravo 膰utio vonj gonjenosti, nekog suo膷avanja sa o膷ekivanim usudom, mnogo ne拧to ve膰e od onoga 拧to je dijalog mogao odraziti - kao strah u sinjem jutru, kao obznanjenost, uhvatljivost, zavr拧etak razoru啪ana 啪颈惫辞迟a, pred nama je 膷ovjek koji vi拧e nema kapacitet, koji se sprema iz jaruge iza膰i; jer nekada se dogodi da osobi dojadi vlastita slabost i tu se ona sa kaosom identificira, sa krajem, sprema se po膰i ususret tomu, o takvoj zori se ovdje govori.
Vo拧tanosiva bron膷ana studen i mno拧tvenost misli, mnijenja, ideja, sve sasvim zaustavljeno uza lirski tiho tapkanje ki拧e, i disanje, i korake i 拧u拧taj odje膰e, a lice je od Zanreva vru膰e, pogled mu je odsutan, u ti拧ini on samo ustvari 膷eka na pitanje:
鈥淚 sa tim 膰e se onda zavr拧iti...? Ti odustaje拧, ti mu odlazi拧... ti se njemu na kraju predaje拧 na milost?”
― Ivan Baran, Veliki pad

“A ipak je to nekako odsutno, sordinantno je, nevezano kazano kao i sve ranije izgovorene rije膷i, jednako usto prazno izan膽alim potkrovljem. U zraku se zapravo 膰utio vonj gonjenosti, nekog suo膷avanja sa o膷ekivanim usudom, mnogo ne拧to ve膰e od onoga 拧to je dijalog mogao odraziti - kao strah u sinjem jutru, kao obznanjenost, uhvatljivost, zavr拧etak razoru啪ana 啪颈惫辞迟a, pred nama je 膷ovjek koji vi拧e nema kapacitet, koji se sprema iz jaruge iza膰i; jer nekada se dogodi da osobi dojadi vlastita slabost i tu se ona sa kaosom identificira, sa krajem, sprema se po膰i ususret tomu, o takvoj zori se ovdje govori.
Vo拧tanosiva bron膷ana studen i mno拧tvenost misli, mnijenja, ideja, sve sasvim zaustavljeno uza lirski tiho tapkanje ki拧e, i disanje, i korake i 拧u拧taj odje膰e, a lice je od Zanreva vru膰e, pogled mu je odsutan, u ti拧ini on samo ustvari 膷eka na pitanje:
鈥淚 sa tim 膰e se onda zavr拧iti...? Ti odustaje拧, ti mu odlazi拧... ti se njemu na kraju predaje拧 na milost?”
― Ivan Baran, Veliki pad